Земље региона суочене су са недостатком војних летача, а сада се назире економично решење за све.
Министри одбране Северне Македоније, Црне Горе, Хрватске, Мађарске, Румуније, Бугарске и Грчке потписали су писмо о намерама са још четири земље за формирање заједничких центара за обуку пилота летелица са посадом и дронова.
Кроз заједничку мрежу они ће моћи да понуде своје ресурсе другим државама које их немају или који нису довољни за све видове обуке.
Заједнички пројекат зове се НАТО центри за обуку пилота (NATO Flight Training Europe – NFTE). Одлука је донета на министарској конференцији те организације одржаној видео линком 17. и 18. јуна. Поред земаља Балкана потписнице су Чешка, Португал, Шпанија и Турска.
Мрежа ће повезати националне центре односно школске авијацИјске јединице и установе за теоретску обуку у корист свих заинтересованих чланица НАТО. Предвиђена је размена људи за обуку за пилоте летелица са посадом и дронова.
Почетна иницијатива је дошла од НАТО организацијске јединице за инвестирање у одбрану. Сада, након потписивања писма о намерама следе преговори о конкретним питањима, правној регулативи и финансирању.
За сваки случај предвиђено је да свака држава која је показала интерес нема обавеза укључујући финансирање све док не приступи будућем документу о установљавању NFTE.
Примери из Хрватске, Црне Горе, Мађарске и Чешке указују на разноврсност ресурса, потреба и могућих решења кроз овај пројекат.
Хрватска, на пример, у бази Земуник код Задра има врло снажан центар за летачку обуку који има авионе за селективно летење Злин 242Л. Пилоти изабрани за авионе пролазе кроз обуку на турбоелисном авиону Пилатус ПЦ-9. За обуку пилота хеликоптера користе се Бел 206Б Џет Ренџер ИИИ. Хрватски центар пружа висок налет и солидно искуство инструктора.
То може да буде занимљиво суседним државама које не поседују центар за обуку попут Црне Горе и Босне и Херцеговине које пилоте школују у иностранству и то у врло скромном броју у односну на реалне потребе.
Питање избора земље домаћина за обуку је важно у политичком и националном погледу јер се за четири или пет година зависно од конкретног плана и програма формира личност и ствара веза према земљи у којој се кадет школује.
Црна Гора је до сада школовала пилоте у Грчкој и Северној Македонији, али показује све већи интерес за ослонац на хрватски војни школски систем. Администрација коју води министар одбране Предраг Бошковић показала је велики интерес за сарадњу са Загребом.
Потврда посебног односа је чињеница да Црна Гора има војног аташеа у Загребу, а због економских разлога нема у неким водећим државама НАТО, на пример у Француској.
Готово сви пилоти Војске Црне Горе наслеђени су из бивше заједничке државе са Србијом, а само неколицина су касније школовани укључујући и једног на Војној Академији у Београду. Сада дистанцирање од Србије као један од ослонаца има окретање ка Хрватској. У том контексту NFTE је правни оквир за подмлађивање авијације и промену погледа на свет односно прекид са традиционалним ослонцем на Србију.
Са друге стране Хрватска има прагматичне стручне мотиве да пронађе партнерски ослонац кроз NFTE за прелазну обуку између ПЦ-9 и млазног борбеног авиона.
Скок у перформансама са ПЦ-9 на МиГ-21 је велики и захтеван за пилота. Потреба за прелазном обуком остаје питање које мора да се реши без обзира који ће борбени авион Хрватска набавити као наследника за МиГ-21.
С обзиром да набавка млазних школских авиона није економична најповољније решење је обука у некој од држава која поседује погодан авион. Чешка се нуди партнерима јер има свој школски авион Албатрос и има снажну економску потребу да учини рентабилним флоту школских авиона.
Чеси су раније позајмљивали Мађарској авионе за прелазну обуку и тема партнерског коришћења ресурса односно часова налета је препозната као смислена.
Зато се очекује да ће NFTE почивати на рационалном приступу у економичности школовања, а од земље до земље постојаће додатни политички и безбедносни мотиви.
