Америчка војска у Сирији је проблем који спречава Дамаск, Русију и Иран, чак и Турску, да се коначно реши сукоб и земља уједини под влашћу централне владе у Дамаску и да се политичке несугласице решавају без употребе оружја.
Да нема америчке војске, иако говоримо о мање од 1.000 војника, могућност брзог и мирног расплета сиријске кризе, без употребе оружја, осим за ликвидацију сиријске Ал Каиде, био би сасвим известан сценарио.
Распоређивање сиријске и руске војске на североистоку арапске земље на подручјима која су такорећи на домету пешачког оружја америчких трупа и заузимање свих граничних прелаза, било оних с Турском и Ираком, америчке трупе ставља у изузетно неповољан положај.
Нјихови животи неће бити угрожени, али се поставља питање смисла њихове мисије, посебно у околностима у којима су изгубили подршку и већину контаката с курдским снагама.
Север Сирије је важно подручје контакта интереса Сједињених Држава и Турске до те мере да су Вашингтон и Анкара тражили додирне тачке у овој регији чак и у раздобљима када су у њиховој јавној реторици превладавали оштри тонови једних против других.
Ако би Русија заиста имала нову базу у овој регији, посебно недалеко од турско-сиријске границе, то би био додатни фактор који би присилио и Сједињене Државе и Турску да узму у обзир положај и интересе и Дамаска и Москве.
Можда су приче о распоређивању система С-400 и ваздухопловне групе у Камишлију пренадуване, јер би са стратешке тачке гледишта трећа база у Сирији за Русију била прикладнија на југу или чак југоистоку Сирије, што би Москви дало могућност да надзире подручје у правцу Персијског залива.
Истовремено, то не значи да су подаци о руској бази у Камишлију обичне шпекулације. На основу договора са Курдима, ваздушна база у граду и суседне четврти су већ неколико година под контролом Дамаска, а на том подручју већ постоје снажни пунктови руских снага и неколико заједничких патрола са Турцима сведочи о стварној присутности руских база на северу Сирије.
За претпоставити је да би распоређивање руских снага, чак и пружање аеродрома у закуп, како медији кажу, био сасвим логичан корак. Међутим, постојање де факто базе и давање специфичног “службеног” статуса војном објекту су различите ствари.
Чаки без тог „закупа“, Русији је база тамо потребна, пре свега због присутности америчке војске у долини Еуфрата, која тамо „штити нафтна поља“.
Дакле, ако Американци троше новац на конвоје како би украдену нафту из подручја Еуфрата возили у Ирак и ирачки Курдистан, онда итекако има смисла да их осујете у том послу.
Са 30 милиона долара месечно, колико амерички функционери, официри, обавештајци и трговци нафтом зараде крађом сиријске нафте, плаћа се и њихова присутност у североистоку Сирије, а то онемогућава довршетак политичког процеса.
Једном када се амерички војници блокирају у нафтним пољима, америчка управа ће, без новца од нафте, за плаћање контингента у Сирији морати да преусмери средства из неке друге ставке, што ће створити велике проблеме онима који су Трампа присилили да остане у Сирији. Тако ће, без испаљеног метка, овај контингент пре или касније морати да се повуче.