Импресивна парада „Одбрана слободе“ још увек је једна од главних тема домаћих и страних медија. Она је, поред осталог, потврдила да се Војска Србије за веома кратко време, од претње расулом и нестанком, попут феникса винула у недостижан врх регионалне војне моћи. Мало је до ове параде било познато каквом све борбеном техником располаже Војска Србије којој је, током трајање власти ДОС-а, претио неминован распад. Продефиловала су на нишкој паради моћна оклопна и артиљеријска оруђа, борбена и неборбена возила, ескадриле мигова, орлова и супер галеба и најсавременијих борбених и транспортних хеликоптера… Немогуће је препустити забораву људе, учеснике дефилеа, који су, заједно са наведном савременом техником, потврдли да је Србија данас, за разлику од петооктобарске владавине, доживела препород.
Подсећања ради присетимо се бројних нечињења и опструкција у вези са ниподаштавањем једне од институција која је, од далеке прошлости до данашњих дана, уживала један од највећих угледа међу Србима. Планирано у међународним центрима моћи, растакање војске, уз нескривену помоћ домаћих послушника, почело је превременим пензионисањем и демобилисањем најспособнијих официрских и подофицирских кадрова – људи који су херојски бранили земљу од злочиначке агресије “Милосрдног анђела”. Настављено је маргинализовањем, а затим расформирањем оперативних састава, уништавањем исправне борбене технике и довођењем војске на ивицу сиромаштва. Укинуте су армије, корпуси и дивизије. На руководећа места у Министарству одбране и Генералштабу Војске Србије постављани су људи са сумњивим моралним и стручним квалитетима – њихов једини квалитет је била слепа послушност према људима, олдносно институцијама и политичким странкама које су их постављале на та места.
Служење војног рока је најпре скраћивано, при чему је, посебно, озакоњен “приговор савести” на основу кога је војни рок служен у породилиштима, дечјим вртићима, јаслицима, библиотекама… Војска је тиме, наочиглед целокупне домаће и стране јавности, понижена и борбено онеспособљена. Одлука о укидању служења војног рока изгласана је на Шестој седници јесењег заседања Скупштине Србије, одржаној 5. децембра 2010. године, а у Службеном гласнику Србије бр. 95/2010 стоји: “Обавеза служења војног рока у Војсци Србије обуставља се одслужењем последње партије војника упућене у 2010. години. Одлука се примењује од 1. нануара 2011. Године”. Тиме је борбена спремност и моћ Војске Србије прободена глоговим колцем.
О погрешно вођеној политици у области одбране понајбоље сведочи чињеница да су, у односу на Војску Србије, све земље у окружењу биле знатно супериорније у погледу војне моћи. Да зло буде веће чак је и Заштитни корпус фантомске државе Kосово био на најбољем путу да се на лествици борбено способних оружаних састава, нађе испред оружаних снага Србије.
Немогуће је занемарити чињеницу да је у време столовања ДОС-а на власти, расходована и уништена бројна још увек исправна ратна техника. Војска је, поред осталог, била лишена великог броја тенкова Т-55 који су, као старо гвожђе, завршавали на отпадима и истопљени у смедеревској железари. Исти је случај и са бројним артиљеријским оруђима класичног типа – топовима и хаубицама. Посебно, с тим у вези, ваља истаћи да су се, у то време, наведена оклопна и артиљеријска оруђа налазила још увек у оквиру борбених средстава Руске Федерације, мада је располагала и најсавременијим типовима оклопних и артиљеријских оруђа.
Посебна је прича о уништењу, до последњег, Лаког прреносног система противваздушне одбране Стрела 2М, намењеног за борбу против нисколетећих авиона и хеликоптера. Стрела 2М је лиценцно произвођена у ваљевском “Kрушику”, а Војска Србије је у свом саставу имала око 1500 ових система. Нажалост, сви су уништени на војном полигону у Никинцима. Разлог: Сједињене Америчке Државе, у току припрема напада на Ирак, поучене искуством из рата у Вијетнаму када им је овим системом уништено преко 70 летилица, испољиле су бојазан да ље притисак на државно руководство Србије и Црне Горе, после чега је потписан уговор између Владе Србије и амбасадора САД у Србији Вилијама Монтгомерија о уништењу целокупног контигента Стрела 2М. Уништење је извршено под будним оком амбасадора САД, који је лично надгледао чин срамног поступка уништења, који је протекао под будник оком америчког амбасадора и његовог личног надгледања још једног чина еутаназије Војске Србије.
На срећу, Војска Србије се, после одласка ДОС-а са власти, почела да опоравља и издиже из каљуге ништавила у респективну војну силу, што је, на најбоље могући начин, потврдила и нишка парада “Одбрана слободе”.
Радисав Ристић