Као урбана револуционарно-национална омладина, основно поље своје борбе препознајемо на улици. Уз ово треба додати да немамо никакву жељу за ниподаштавањем других видова националистичког ангажмана (попут институционалних, или путем електронских мрежа); штавише и сами их преузимамо када је потребно, али суштина нашег активизма остаје улица.
Такође, оно што још треба разјаснити је да представљамо светлу, а не опскурну страну улице, односно: дилери дроге, наркомани, криминалци, и сви слични њима јесу наши опоненти, и наша борба поред осталог усмерена је и против њих; јер поменуте не разликујемо од наших идеолошких противника, већ сагледавамо као противнике нашег друштва. Успут не верујемо у мантре „политички коректних“ како до промена не долази на улици, већ мислимо сасвим супротно – на улици једино и може доћи до промене, и то тврдимо без икакве бојазни да будемо несхваћени, уверени да ће ове речи на прави начин схватити свако ко то треба.
Детињство и младост проведени на улици кројили су нашу идеолошку мисао, и они су заслужни за усвајање исправних вредности урбане средине, што нас је обликовало на путу до националних револуционара, и правих синова своје отаџбине. Управо ту видимо своје узоре, поред историјских личности српске и европске историје, ту су и хероји улице.
Овде је неизоставно поменути Брану Милиновића, Ранка Панића и Зорана Вујовића, чије су жртве дух наше улице, дух који доприноси снази и саборности сваког нашег окупљања. Осим живота у урбаној средини, њега видимо и у природи; штавише убеђени да никакав бетон не може заменити шуму, али остаје да се боримо у окружењу каквом смо дати.
Колико смо на улици заступљени најбоље знају наши идеолошки противници, иако би вам то признали са великим снебивањем. А онај ко жели да нас пронађе успеће једино: у парковима, кафанама, баровима, пролазима, на ћошковима, трговима… једноставно, на улици!
Коначно, позивамо све наше истомишљенике да изађу на улицу, да напусте свој комфор јер уз њега борба не може бити ефикасна. Било као индивидуе, или као екипе, своју борбу базирајте на улици, и чекајте наш дан који ће доћи. Не заносите се дефетистичким придикама да се ради о губљењу времена и да се тиме ништа не може постићи, већ имајте на уму да представљате урбану герилу. Правите окупљања, израђујте материјал, дружите се, читајте, размењујте мишљења, тренирајте… И најбитније волите Господа и Србију.
