У првим месецима Првог светског рата Аустроугарска војска је послала ултиматум одбрани Београда тражећи безусловну предају. Одговор који је командант одбране српске престонице дао непријатељима одјекнуо је ратном Европом!
Током целог септембра 1914. године Београд је био под јаком аустроугарском паљбом. Град је био потпуно разрушен, а штета у свим деловима огромна. Ипак, Срби су и даље опстајали и одбијали предају.
Тако је 22. септембра 1914. године у поподневним часовима, један изасланик са белом преговарачком заставом пришао српским положајима код Београда. Заповедник аустро-мађарских снага земунског региона, генерал-мајор Густав Гоља послао је преговарача са ултиматумом о предаји Београда.
Читав догађај, онако како му је он присуствовао, забележио је у својој књизи „Са српском војском” Анри Барби, француски новинар и ратни дописник париског Журнала са српског ратишта за време Балканских ратова и Првог светског рата.
Генерал Михајло Живковић, командант одбране Београда примио је непријатељског изасланика, саслушао депешу и на њу имао само један кратак одговор: „Иди у пи*** материну!“
„Што се мене тиче, нећу се трудити да преводим на француски реч по реч тај одговор, колико кратак, толико енергичан, којим је он саветовао аустријском генералу да се „врати у утробу своје мајке“, записао је Барби у својој књизи додајући да је генерал Живковић наставио да сипа друге псовке којима је „српски језик обилно опскрбљен”.
Мало је рећи да је аустроугарски преговарач био запањен овим одговором. Окренуо се и отишао, а чим је стигао до мађарске обале, генерал Живковић је нарадио поновно отварање ватре по непријатељским положајима и рат је настављен.
Ко је био генерал Михајло Живковић?
Михаило Живковић звани Гвоздени био је српски генерал и војни министар, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата.
По очевој и мајчиној линији био је потомак Миленка Стојковића и Хајдук Вељка Петровића. Завршио је највише војне школе у Србији, а усавршавао се у Русији. Био је министар војни Краљевине Србије 1908. и 1909. године.
У Првом светском рату, 1914. године био је командант Одбране Београда. На челу ове војне формације остаје све до повлачења војске на Крф, где је ова команда расформирана 1916. године.
Јуна 1916, постављен је за команданта Српског добровољачког корпуса у Русији. По избијању револуција у Русији, 1917. године, корпус добровољаца упућен је на Солунски фронт, а са њима и Живковић. На путу се разболео и морао да остане у Паризу.
Пензионисан је 1918. а преминуо је 28. априла 1930. године.
