Нажалост, нисам изненађен оним што сам чуо из сведочења Предрага Колувије, које су пренели медији. Добро је што је он уопште био у прилици да каже какве је све притиске трпео и од кога, ко га је уцењивао да лазжно оптужи Андреја Вучића, брата председника Србије. Ја сам и претходно инсистирао на томе да тужилаштво ради свој посао, да се случај Јовањица до краја расветли. Важно је да се ништа не крије, да се ствари не гурају под тепих. Мислим да је у најмању руку скандалозно то што у систему МУП-а постоје делови који нису бирали средства да раде против државе, да прислушкују и прате председника државе, да одлучују о животу и смрти. Исти ти из система МУП- а који су уцењивали Предрага Колувију и тражили од њега да упери прстом у Андреја Вучића, достављали су материјале за конференције за новинаре једној тајкунској опозиционој странци и њиховим перјаницама. Мислим ту на Мирослава Алексића којег је Андреј Вучић добио на суду због повреде угледа и части. То је само један у низу доказа да се на лажима ипак не може градити политичка каријера. Очекујем да ће се јасно чути имена оних који су и помагали тајкунској опозицији у сервирању бруталних лажи против председника државе и чланова његове породице, и истовремено покушавали да сруше државу и систем МУП- а. Ово мора да се расчисти до краја. Све су индиције да ће бити по оној народној – вијајући зеца истераћено лисицу и вука из шуме. Рекао бих – коначно.
