Мит о издаји Вука Бранковића живи већ неколико векова у нашој традицији и као такав се преноси са генерацију на генерацију које га непромишљено прихватају. На Божију срећу, чини нам се да је последњих година да заблуда све мања, а да генерације по први пут одрастају у већински прихваћеном ставу да је Вук Бранковић српски херој.
Истина о животу Вука Бранковића за време и након Косовске битке може да се сведе у следећим цртама: Један је од малобројних српских војсковођа који се одазвао позиву и стао у бедем одбране надмоћном османском противнику. Упркос снажном отпору преживео је битку. После битке је наставио да пружа отпор Турцима. Чак је пружао отпор султану Бајазиту I, када су се и Лазаревићи потчинили Османлијама, тада је додатно проширио своју област. Тек након 1392. и пада Скопља постаје вазал али и тада наставља да се бори.
Ескалација отпора турском окупатору бива 1395. када се оглушава о турски позив и одбија да се с њима бори у Серу. Тада се и не појављује на скупу вазала и улази у отворени рат са читавом империјом. Убрзо затим лично султан шаље десетоструко надмоћнију војну силу и покорава сву земљу у поседу Вука. Том приликом је побијен велики део преживелих српских витезова који су преживели Косовску битку, док је Вук заробљен и одведен у тамницу. Турци су га свакодневно излагали највећим мукама, којим се велики српски херој опирао све до 6. октобра 1397. када је подлегао јуначким ранама и преселио се у вечност.