Последњих дана акција Народне странке поводом референдума о немачко-француском споразуму достиже врхунац.
Вук Јеремић на свом Твитер налогу покушава да убеди народ како је референдум једини спас за Косово и Метохију и као адуте наводи некакве судије и јавне личности које подржавају референдум. Између осталог и професора Зорана Ивошевића из чије биографије, као позитивну ставку, наводи да је бивши први председник Друштва судија Србије.
За неупућене Друштво судија Србије основан је од Сорошевог новца а и дан данас се финансира преко Фонда за отворено друштво, америчку амбасаду и остале знане и незнане западне изворе. Управо ово друштво је и писало, под покровитељством Фонда за отворено друштво, закон о изменама устава Србије. Закон који је и више него штетан за интересе српског правосуђа али и саме Србије, и иако је то било веома добро познато српској јавности – ове измене су УПРАВО НА РЕФЕРЕНДУМУ изгласане.
Акцији о референдуму, који је управо након ових уставних промена постао и више него бесмислен, придружио се и дежурни „највећи интелектуалац“ (можда у Црној Гори одакле и јесте) Мило Ломпар.
Да се Јеремић никад није отргао западног загрљаја и више је него јасно, ма колико покушавао да се увуче у десничарске кругове и од себе начини опозицију, не треба заборавити да је и његовим залагањем Косово управо овде где јесте! Да је Јеремић био нико други него Тадићев мали пулен и неко ко је испао из жутог демократског шињела, навикао на преваре и лажи.
А кад је у стању да лаже сопствену бабу, ради њеног добра, какве ли ће бајке причати српском народу ради „нашег добра“, који му нисмо ни блиски , а ни баба – ни тетка…
