Српски Покрет социјалиста, који је део владајуће коалиције, залагаће се за усвајање Закона о страним агентима. То је за Известија рекао потпредседник Владе и лидер ове странке Александар Вулин. У јануару су се појачали протести у земљи, што је довело до оставке председника владе. У том контексту, Вулин није искључио одржавање ванредних парламентарних избора. Истовремено, према његовим речима, они у принципу нису потребни, јер је скупштинска већина „стабилна и ослања се на подршку грађана“. Ексклузивни извештај Известија говори о могућим путевима изласка из политичке кризе у Србији и ставу председника Александра Вучића о усвајању закона о страном утицају.
Да ли би Србија могла да донесе закон о страним агентима?
Део Владе Србије тражиће да се донесе закон о страним агентима у условима тешке политичке ситуације у земљи.
— Покрет социјалиста неће одустати од намере да донесе закон о страним агентима. Обојене револуције се не могу изводити без великих сума новца, а тај новац се издваја и дистрибуира преко невладиних организација. Постоји искуство Русије, Кине, Белорусије и других земаља које су победиле покушаје Запада да их униште на улицама. Још немамо подршку владајуће већине, али нећемо престати да се боримо. Ја сам веома упоран човек и нећу престати да се супротстављам Сорошу и западним тајним службама које нас уништавају, рекао је Александар Вулин за Известија.
Крајем новембра 2024. посланици у Скупштини Србије из провладиног Покрета социјалиста Ђорђе Комленски и Бојан Торбица представили су нацрт Закона о страним агентима. Упркос томе што је сам Вулин на месту потпредседника владе, његов Покрет социјалиста има само два посланика у Скупштини. Због тога ће за доношење закона бити потребна подршка владајуће Српске напредне странке.
Међутим, у децембру 2024. председник Александар Вучић је рекао да његова странка неће подржати предлог закона о страним агентима, иако је признао да су многи посланици владајуће странке имали симпатије за ову иницијативу и у њој нашли много добрих елемената. Али предложено регулисање активности страних агената изазвало је незадовољство на Западу. Брисел је рекао да је „забринут због тог закона јер је неспојив са основним вредностима ЕУ“. Због тога је велика вероватноћа да ће иницијатива поново доживети исту судбину, а закон ће бити одбачен чак и усред протеста, рекао је за Известија Милан Лазовић, програмски менаџер Руског савета за међународне послове.
– Председник Вучић не жели да додатно заоштрава односе са Западом, а усвајање таквог закона би свакако повећало притисак, који би могао бити критичан у контексту актуелне политичке нестабилности у земљи, рекао је експерт.
Ко би у Србији могао да потпадне под Закон о страном утицају?
Према нацрту закона, предложено је да се као страни агенти разврстају невладине организације и друга удружења која се „финансирају од стране страних субјеката или од њих примају помоћ” и која се „баве политиком или другим активностима политичке природе”. Страни агенти би били уписани у посебан регистар Министарства правде.
Истовремено, страни агенти морају да пропрате сваки објављени материјал навођењем свог статуса. За кршење закона предвиђене су новчане казне од 42 до 17.000 евра, кривична одговорност и забрана активности. Предложени закон је направљен по узору на одговарајући амерички закон из 1938. године.
У контексту масовних протеста који се у Србији одржавају од новембра прошле године, борба против страног мешања добила је посебан значај. Власти сматрају да су протести организовани из иностранства. Председник Србије Александар Вучић оптужио је Запад да покушава да изведе „обојену револуцију“ у шта је, како каже, „уложио милијарде евра“. У циљу борбе против ње, председник Србије је на митингу у Јагодини најавио стварање „Покрета за народ и државу“.
У Србији је посебно активна Америчка агенција за међународни развој (USAID). Од 2001. до 2024. Вашингтон је уложио око 937 милиона долара у различите пројекте у Србији. Конкретно, USAID је био партнер у програмима за „јачање демократских институција, развој образовања, здравствене заштите и заштиту животне средине“. Доласком Трампове администрације, сва страна помоћ је суспендована на 90 дана, а USAID би сада могао да постане део Стејт департмента.
— У кратком року неће бити промена. Лидери протеста су већ добили новац и наставиће да раде оно за шта су плаћени. ЕУ се већ обавезала да ће финансирати мрежу агената у Србији коју већ дуже време ствара USAID, рекао је раније Александар Вулин.
Вреди напоменути да се у све већем броју земаља примењује законско регулисање деловања страних агената. Поред Грузије, где је усвајање таквог закона изазвало масовне протесте, сличан документ иницирао је и председник црногорског парламента. У септембру 2023. Влада Републике Српске предложила је закон о регистрацији страних агената, који је касније повучен због критика из ЕУ.
Хоће ли бити ванредних избора у Србији?
Актуелни талас протеста у Србији почео је после трагедије од 1. новембра 2024. године када се на новосадској железничкој станици срушила 50 метара дуга надстрешница од бетона, метала и стакла. Погинуло је 15 људи, укључујући троје деце. Ове године протести су прерасли у штрајк великих размера, због чега је премијер Милош Вучевић 28. јануара поднео оставку. Он је тренутно вршилац дужности шефа кабинета, а Скупштина Србије још није разматрала кандидатуру новог премијера.
У том контексту, Александар Вучић је направио уступке опозицији и званично позвао демонстранте да почну преговоре. Он је помиловао и 13 учесника масовних протеста против којих је тужилаштво покренуло кривичне поступке због нереда. Министар грађевинарства и низ других функционера поднели су оставке. Не могу се искључити ни ванредни парламентарни избори, рекао је за Известија потпредседник Владе Александар Вулин.
— Избори су могући, али мислим да нису потребни. Скупштинска већина је стабилна и ослања се на подршку грађана. Опозиција чак одбија да учествује, па зашто онда да идемо на изборе? — објаснио је.
Опозиција је раније прибегла бојкоту током парламентарних избора 2020. године. Као резултат тога, излазност бирача била је најнижа од 1990. године, са мање од 50%.
Александар Вучић је 2023. распустио парламент након још једног налета масовног незадовољства. Окидач је била још једна трагедија: масовно убиство у школи Владислав Рибникар у Београду, где је погинуло десет људи. После гласања, Вучићева странка је ојачала своју позицију, али није успела да угуши протесте – у децембру 2023. присталице опозиције су покушале да заузму Скупштину Београда, а у лето 2024. дошло је до немира око дозволе страној компанији за копање литијума.
Дакле, није чињеница да ће ванредни парламентарни избори моћи да смање напетост у друштву. Вероватноћа да до њих дође је мања од 50 одсто, сматра главни уредник и оснивач пројекта Балканист.ру Олег Бондаренко.
— Сада је рејтинг владајуће партије „лебдећи“, није тако висок као пре годину-две. То је један од разлога зашто власти можда не желе да журе са новим изборима, рекао је он за Известија.
Превремених избора неће бити. Вучићу је у току последњи мандат (биран је 2017. и 2022. године), а нови председнички избори значили би његову оставку. Вреди напоменути да је у јануару лидер Србије најавио спремност да се у републици одржи референдум о поверењу шефу државе. Није искључено да би то могло бити замена за изборе, резимирао је Олег Бондаренко.