За 85% пензионера се већ три месеца не повлаче средства из буџета! РЕЉА ОГЊЕНОВИЋ, ЗАМЕНИK ДИРЕKТОРА ФОНДА ПИО

Током последње три исплате из буџета су повучена средства само за обавезујуће трансфере државе, а саме пензије исплаћене су из наплаћених средстава по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, навео је Огњеновић

Информације и егзактни показатељи о постигнутој стабилности и финансијској одрживости Фонда ПИО већ су уобичајене, али су и даље право изненађење сазнања да се пензије све чешће исплаћују из изворних прихода Фонда, без ангажовања буџетских дотација за недостајући део. Прошлог месеца смо објавили да су априлске пензије за пензионере из категорије запослених, који чине 84,8 одсто укупног броја пензионера, исплаћене у целини из изворних прихода Фонда, а сада нам је, у разговару са Рељом Огњеновићем, замеником директора Фонда ПИО, потврђена иста информација и за мајску и јунску пензију, односно за пензије исплаћене у јуну и јулу.

• Приликом исплате пензија у мају, јуну и јулу за 888.252 корисника из категорије запослених нису повлачена средства дотације на име недостајућих средстава за исплату пензија. Током последње три исплате из буџета су повучена средства само за обавезујуће трансфере државе, а саме пензије исплаћене су из наплаћених средстава по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. За ова три месеца из буџета су уплаћена само средства дотација за пољопривредне пензионере и професионална војна лица, као и трансфери за права по посебним прописима, разлику најниже пензије и увећање уз пензију свих категорија корисника, што су обавезујући трансфери које држава свакако покрива – наглашава Реља Огњеновић.

То иде у прилог Вашем раније изнетом ставу да се кроз пензијски систем јасно виде ефекти рада укупног привредног система Републике?

• Изворни приходи Фонда су одраз убрзаног привредног раста, који је у Србији обезбеђен кроз инвестиције и повећање броја запослених у привреди, као и повећање њихових зарада, из којих се обезбеђује наплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Мере које држава предузима како би оснажила економију доприносе јачању институција система и подижу квалитет живота свих наших грађана. Сведоци смо све већег броја привредних субјеката, све већег броја запослених и повећања плата, нарочито у реалном сектору, што се повољно одражава на пензијски систем и омогућује нам да пензије исплаћујемо из остварених прихода, односно да немамо тај недостајући део за који гарантује и који дотира држава. Наравно, у повољнијем економском окружењу повољнија је и финансијска слика, па се отвара простор за повећање пензионерских принадлежности.

Према подацима Фонда ПИО, са 31.12.2021. године, на обавезно осигурање је пријављено 2.758.893 особе, а у периоду од јуна 2020. до јуна 2022. године, број пријављених на обавезно осигурање повећан је за 141.371 осигураника, од чега је у реалном сектору 129.239, а у јавном сектору 12.132 новозапослених. Дакле, проширује се база запослених, повећавају се њихове зараде, па је и издвајање за пензијско и инвалидско осигурање тиме све веће.

Kако изгледа приходна страна за прво полугодиште?

• Аргументи за изнету тврдњу управо се виде у резултатима који су остварени у периоду од 1. јануара ове године до сада. Укупно наплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање у периоду од 1. јануара до 11. јула 2022. су за 5,9 милијарди виши од планираних Финансијским планом, а морам напоменути да смо врло реално, чак би се могло рећи крајње амбициозно предвидели планске величине. И поред тога смо од почетка године остварили повољнији резултат за 1,75 одсто.

Ако постигнуто упоредимо са истим периодом претходне године, у овој години је наплаћено више прихода од доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 28,8 милијарди динара, односно за 9,16 одсто, што је веома добар упоредни показатељ.

Подсетио бих да смо у јануару повећали пензије и остала права за 5,5 одсто, да смо у фебруару исплатили једнократну помоћ свим пензионерима у износу по 20.000,00 динара, да све време исплаћујемо новчани износ као увећање уз пензију до пет одсто за кориснике којима је пензија до 40.042,19 динара, и, наравно, осим пензија редовно и устаљеном динамиком исплаћена су остала права из пензијског и инвалидског осигурања, као што су накнаде за негу и помоћ другог лица, накнаде за телесно оштећење, инвалидске накнаде, накнаде погребних трошкова и друштвени стандард пензионера.

Задовољни сте укупном финансијском структуром Фонда?

• Последње деценије Фонд бележи позитиван тренд у финансијској структури и све је бољи однос између прихода Фонда и дотација из буџета. Финансијски план РФ ПИО за 2022. годину предвиђа укупне приходе и примања у износу од 789,97 милијарди динара. Очекивани приходи од доприноса учествују у финансирању Фонда са 83,85 одсто. Што се тиче трансфера из буџета Републике Србије на име недостајућих средстава, односно дотација за пензије и за увећање, планирани су на 15,88 одсто. Од укупних расхода и издатака за 2022. годину, за исплату нето пензија издвојено је 631,43 милијарде динара, што представља учешће од 9,5 одсто у БДП-у. Структура финансирања Фонда у 2022. је добра и тренд повећања учешћа доприноса у односу на дотације се наставља.

Да би било јасније, подсетио бих да је 2012. године из буџета обезбеђивано 48,2 одсто средстава потребних за финансирање пензија, док данас говоримо о пребацивању плана којим су дотације предвиђене само на 15,88 одсто.

Пензионери заиста могу бити сигурни, што се тиче средстава потребних за исплату пензија, а нарочито безбрижни по питању повећања пензија, имајући у виду најаву председника Републике Александра Вучића да ће до краја године бити ванредно усклађивање, а од 1. јануара и редовно, што би значило да ће се пензије у кратком периоду увећати за више од 19 одсто.