Село Шилопај познато је по величанственој цркви, летњој манифестацији “Шилопајска панорама”, а однедавно и по истоименој задрузи
Основана пре две и по године, Воћарска задруга “Шилопај” има седам чланова, а према речима директора Бранка Миличића, главна производња базира се на ракији од кајсије, шљиве, а у плану је производња виљамовке и ракија од дуње.
За добру и „питку” ракију потребно је улагање, време, технологија и вишегодишње искуство. Од брања шљива, врења и печења комине, до пића у луксузној стакленој боци дуг је процес, поред производње ракије, идеја задругара је промоција Шилопаја и овог читавог краја. Решеност и упорност да се улаже у своје место, морају довести до успеха и дати резултате. Вођени идејом да у Шумадији, земљи шљиве, треба искористити природне потенцијале и оживети село, оснивачи задруге у Шилопају, искористили су субвенције државе и подршку локалне самоуправе.
„Ушли смо у процедуру оснивања 2018. године када смо конкурисали код државе за добијање бесповратних средстава, која су нам одобрена, тако да смо почели са радовима на подизању објекта а са радом, 2019. године“, каже Бранко Миличић, директор Воћарске задруге „Шилопај”, и додаје да су добили средства за опрему, а остало су финансирали сами. „Данас у свом погону имамо дестилерију, мању сушару за сушење воћа, поврћа и лековитог биља и хладњачу. Желео бих да нагласим значајну помоћ и подршку локалне самоуправе око отварања Задруге. Пуно корисних савета и информација добили смо од председника општине Горњи Милановац Дејана Ковачевића, а шеф канцеларије за пољопривреду Милка Недељковић помогла нам је да припремимо сву потребну документацију“, наводи Миличић.
У Задрузи раде на производњи и технологији прављења ракије. Заштитни знак и први производ пласиран на тржиште је кајсијевача, док ће за прави укус и квалитет шљивовици бити потребно пар година да „одлежи“ у бурићима. Миличић каже да је епидемиолошка ситуација утицала на слабију продају ракије и да се Задруга базирала на услуге печења за друге кориснике. За аутохтоне сорте шљиве, засађене на имању иза воћарског објекта, власници верују да ће имати добар род и бити гарант квалитета ракије шљивовице.
„Прошле године потписали смо уговор са Техничком школом „Јован Жујовић”, по коме су ђаци школе подигли засад воћа и аутохтоне сорте, дреновку и округлицу, а заједно правимо и ракију од меда“, каже директор Воћарске задруге „Шилопај” и наглашава да наша земља зависи од села, као и да радом саме Задруге и откупом воћа планирају да запосле и доведу што већи број људи у село. „Ако то остваримо у наредној години, можемо рећи да смо успешни предузетници“, истиче Миличић.