Харач за Хараченка
На почетку Андрићевог романа Травничка хроника описује се пролазак француског конзула Жан Давила кроз Травник када наилази на немиле сцене; деца плазе језике, људи му гестикулацијама показују ”ону ствар”, неки долазе да га пљуну, а неки га само немо посматрају. А такви су најопаснији јер погледом кажу много више.
Но, вратимо се у садашњост и реалност. Александар Боцан–Хараченко је дочекан скроз супортно у односу на Андрићевог Жан Давила– народ му је одмах упамтио име и презиме и постао је омиљени амбасадор у земљи. Руси и Срби су увек били као један народ, то већ и врапци на гранама знају. Док се није умешала бирократија. И док Александар Вучић није обећао нешто свом имењаку господину Хараченку, а он је тада заборавио на српски народ који га је на улицама подржавао и почео да прима салонске патриоте чије су породице научиле да се крсте пре 30 година, када су и постали Срби, јер су до тада били Југословени. Нема патриоте до издајника. Управо због таквих разлога Хараченко не би требао да се чудио ако му се не понови оно што се десило француском колеги Жан Давило па и да буде пљунут у фацу, али и да му испред ње прошета прст који гестикулише ”ону ствар”.
Боцан–Хараченко не прима српске патриоте у канцеларију
У Београду су се одржавали протести у знак подршке Русији и руском народу због специјалне војне операције у Украјини. Према тзв. независним медијима ту је било више десетина људи, а према фотографијама се види да се ради о више десетина хиљада људи. То су обични људи; мали човек, са малим животом и малом платом који је изашао на улицу, не из интереса већ из идеологије и љубави према Русији и руском народу у знак подршке због свега што се тамо дешава. Маркетиншки, многе организације су због истицања руских симбола медијски и пострадали. Организатори су називани екстремним десничарима и нарушен им је кредибилитет, људи на улици су називани лудацима док су Народним патролама обрисане странице са друштвених мрежа.
Глобалистички медији су их разапели на стуб срама. Сви који су се десили на протесту добили су етикету екстремисте, заговорника за рат и некога ко је спреман да упали ватру на Балкану. Руски амбасадор у Србији је на те ствари остао нем и потпуно их је игнорисао. Одродио се од народа. Kао и сваки бирократа. Није марио за српски народ на улици, И упорно избегава да прими представнике НАРОДА. Више му је стало до канцеларијских пацова попут Милице Ђурђевић Стаменковски алиас Заветнице.
Господине Хараченко, ко је поред вас?
Милица Стаменковски девојачко Ђурђевић, председница Заветника, а некада члан Српске радикалне Странке док је нису истерали из исте.
Срећна патриоткиња
Док је поштен народ излазио на улице, правио барикаде, гинуо, одлазио на ратишта, умирао од глади, бивао закључаван у време полицијског часа, тучен од стране полиције 7. јула 2020. године, особа која се сликала са вама је бранила Kосово и Метохију преко телевизијског програма. Kао супарници су јој довођене, жаргонски речено, испушене муштикле и прављена је јефтина представа и фарса за хипонотисани народ који је без предомишљаја хипнотисао Миломир Марић, бивши новинар и вечити слуга сваке власти.
Маркетинг је био успешан, мало гласова на изборима је освојила, мало су јој и наместили па ће сада своје патриотске говоре пребацити са ТВ Хаппy на РТС где ће храбро и неустрашиво да говори о патриотизму и српском народу који у пеленама ради у фабрикама каблова по 11 сати дневно.
Осим ширења лажног патриотизма по телевизијама са националном фреквенцијом, непосредно пред изборе портал Славија Инфо је дошао до података како су она и њен муж запослени у фирми блиској Миллениум Тиму, фирми која је блиска напредњачком картелу. Подсећамо вас такође да је њен супруг био у спрези са људима из криминала и подземља. Један од њих је господин Kристијан Голубовић.
Са таквом особом сте се сликали господине Хараченко, ако нисте знали.
Дезертери и издајници
Kакве су ти мисли, такав ти је живот, говорио је отац Тадеј. Ако су ти мисли издајничке и живот ти је издајнички и привлачиш још издајника уз себе. Уз Милицу Заветницу иде и Дејан Почуча, такође бивши радикал, такође нови заветник који је патриотској јавности постао предмет спрдње када је дезертирао из Украјине и када га је Дејан Берић, иначе снајпериста и добровољац на страни Русије, господина Почучу назвао кафе куварицом и старлетом.
Такође, Почуча је у том периоду и ухапшен, те вас подсећамо на текст који је објављен на страници СРБски ФБРепортер 2015. године.
Радомир Почуча је ухапшен зато што је у јединицама у којима је био вршио психолошке диверзије, разбијао их и уништавао морал људи, каже Дејан Берић, један од најпознатијих добровољаца који се боре за самопроглашену Новорусију (унија самопроглашених народних република Доњецка и Луганска).
Берић каже је Почуча „маг за медијске манипулације“ и да није случајно изабран за задатак који је обављао. Осим тога, није учествовао ни у једној борби на терену, него да је седео за компјутером.
Он наводи да је српско-француска бригада одлично функционисала док Почуча није дошао у њу, а онда се распала за мање од месец дана. Затим је основан Српски хусарски пук, али Берић је одбио да буде командир јер му је то од почетка било сумњиво – људима су тражили копије пасоша да би наводно извршили безбеносну проверу. Онима који су насели, полиција сада упада у станове, одузима им пасоше и ловачко наоружање.
Берић даље наводи да је група новопридошлица, шесторица младића, добила у Моксви наређење од извесног Горана Геровца убије њега и капетана Српског хусарског пука. Било им је речено да се, кад обаве тај задатак, јаве одређеним људима који ће им обезбедити статус хероја. Момци су убрзо схватили да су изиграни, али један – Влада Станић – није одустајао од свог задатка, наводи он.
Почуча и Станић ухапшени су без оружја јер нису припадали ниједној јединици – њихов бивши командант каже да их је наглавачке избацио, наводи даље Берић. Претходно су урадили неопростиву ствар у ратној зони – самовољно су напустили контролни пункт и он је неко време био празан, за шта се у рату стреља. Почуча се извукао захваљујући томе што уме да манипулише људима, каже снајпериста.
Берић додаје да су му се момци из Српског хуасрског пука жалили да не добијају храну и ништа од оног што им је обећано, што је био један од разлога за његов први спор с Почуом на Фејсбуку. Kод Почуче и Станића пронађена је велика количина минско-експлозивних направа и, с обзиром на то да њих двојица имају статус туриста, добро су и прошли, закључује снајпериста Дејан Берић.
Заветничка намештаљка за Сергеја Лаврова
Такође не смемо заборавити податак да су Заветници господину Лаврову, министру спољни послова Руске Федерације наместили и фотографију са Немањом Ристићем, човеком који је био оптужен за покушај терористичког напада и државног удара у Црној Гори, на шта су глобалистички илити тзв. независни и објективни медији одмах реаговали хајком и одмаздом на господина Лаврова.
Бис за НИС
На чију подршку ће се ослонити Руска федерација у Србији? На подршку српског народа, оног на улици који је увек ту да проживљава и лепе и ружне ствари са својим братским народом или ће подршку потражити ипак код фотељаша који са својих удобних позиција бајају приче о великом народу и традиционалном пријатељству, али никад нису смели да оду међу тај исти народ како би га видели из близине и заиста сазнали шта тај народ мисли о таквима.
За кога заправо и ради господин Хараченко? За Русију, Владимира Путина и развијање односа између две земље, или ‘пак ради за сопствене интересе, те ради личних интереса гута кнедле и у својој канцеларији прима разноразне сумњиве типове, које ми овде у Србији називамо политичари. Попут госпођице Ђуђревић Стаменковски која ће после првог доручка у скупштинском ресторану заборавити на све оне гладне широм Србије.
Једно је сигурно, политичари су се одродили од сопствених народа, и голоруки народ мора да врати моћ у своју руке тако што ће свргнути лажне патриоте и раскринкати лажне комесаре зарад вишег циља.