Захвални Срби су вечерас у 20 часова уз аплаузе за све медицинске раднике одали почаст преминулом доктору „Лази“ који је данас преминуо од корона вируса.
Ова иницијатива се појавила данас на друштвеним мрежама као знак поштовања према човеку који је стајао на првој линији одбране од вируса до краја.
На друштвеним мрежама су се појавили снимци на којима се, уз аплаузе за хероје данашњице медицинске раднике, чује и „Марш на Дрину“ у част преминулог доктора Лазића.
- Опростимо се достојно од нашег доктора, брата и људине. Вјечна ти слава Лазићу – пише на статусу грађанина Зворника.
Стопљена са капима кише, мелодија „Марша на Дрину“ одзвањала је нишким улицама и булеварима, да упути последњи поздрав хероју у белом, великану и хирургу који је спасао небројано много живота.
- За нашег доктора Лазу. Последња жеља. Марш на Дрину – објавио је једна Нишлија.
И у хали „Чаир“, која је тренутно претворена у пољску болницу за оболеле од корона вируса са блажим симптомима орила се ова родољубива песма. На снимку се може видети како грађани, стојећи мирно, уз пуно поштовања, одају почаст преминулом лекару.
Од њега су се опростиле и колеге из Клиничког центра Ниш.
- Човек који је часно, храбро и поносно, раме уз раме, на првим линијама фронта, стајао крај српске војске, у свим ратовима који су задесили нашу земљу и наш народ. Човек, лекар, војничина који је спасао више од хиљаду живота на бојишту, оперишући и по три војника истовремено, радећи у ратној болници, на пољу и по 36 сати без престанка. Човек који је голим рукама, стискајући га, оживео срце ратника у источном Сарајеву, које и данас куца, наш др Лаза и пред овог, невидљивог непријатеља, са којим се здравствени радници у Нишу, Србији и широм света, увелико боре, иако га је само два месеца делило од одласка у пензију, стао је поново храбро уз своје колеге, без обзира што је знао да је, због свог здравственог стања и сам угрожен – написали су на сајту КЦ Ниш.
Последња жеља му је била да га на вечити починак испрате уз звуке корачнице Станислава Биничког „Марш на Дрину“. Он је ту жељу изразио у свом опроштајном писму.
Ј. Л.
