Ученици предвођени проф. Зораном Матићевић, су са пуном пажњом и сузама у очима пратили „час историје“ о киднапованим и несталим лицима на Косову и Метохији, које је са сардницама одржала председница Удружења, Верица Томановић.
Проф. Зорана Матићевић са ученицима
Матуранти Треће београдске гимназије и Гимназије „Патријарх Павле“ у Београду предвођени професорицом социологије Зораном Матићевић посетили су, у два наврата, Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији са седиштем у Београду, које предводи Верица Томановић, супруга киднапованог лекара из Приштине др Андрије Томановића. Овом приликом Верица Томановић је са сарадницама и чланицама Удружења Олгицом Божанић, секретаром Удружења, и Драганом Мајсторовић мајком киднапованог Ивана Мајсторовића одржала „час историје“ на коме је матурантима београдских гимназија предочила истину о страдањима Срба и неалбанаца од стране албанских екстремиста и терориста, на Косову и Метохији 1998-1999… Матуранти одељења IV/5, IV/6, IV/7 и IV/8 Треће београдске гимназије и Гимназије „Патријарх Павле“ су пратили овa предавањa, у трајању од по сат и по, са великом пажњом и сузама у очима.
Злочинце поистовећују са жртвама
Показујући на слике отетих и несталих лица које су постављене на зидовима собе у којој је седиште Удружења, Верица Томановић је рекла:
-Сви ови љиди које видите овде на сликама су чекали слободу а ми не можемо да добијемо ни њихове земне остатке. На Космету ништа не функционише, присутан је „принцип-некажњавања“. Злочинци се поистовећују са жртвама и релативизује се одговорност, да наводно, нико није одговaрao за толика страдања на Косову и Метохији. Не можемо прећи преко невиних жртава. Не можемо прећи преко 17. марта 2004. године који означава погром српског цивилног стновништва на Косовоу и Метохији којом приликом су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине у присуству међунароних снага. Тада је око 4000 Срба променило место боравка а попаљено је, срушено и уништено око 30 манастира и цркава: Био је то масовни прогон Срба, најмасовнији од 1999. године. Нама је стало да се дође до истине и правде, и да се у медијима о овоме више говори. Неидентификовано је још 572 лица.
Матуранти Треће БГД гимназије и Гимназије „Патријарх Павле“ на часу историје у Удружењу киднапованих и несталих лица на КиМ
Драгана Мајсторовић, мајка киднапованог Ивана Мајсторовића који је у момнету када је отет имао само 17 година испричала је гимназијалцима о свом страдању, додајући да се за овај час психички припремала недељу дана.
– Мајкл Џексон је говорио – Останите. И Слободан Милошевић је говорио: Останите. А мени је отац који је радио у војсци рекао да је војвода Мишић када је комадовао у рату рекао: „Народ напред а војска позади“. А ми смо остављени, а војска је отишла. Ми смо остали, а хорде разуларених људи улазиле су у куће, тукли, убијали, и свако од нас само је чекао када ће се то исто и њему десити. И нама се десило 13. јула 1999. године…
Наше удружење је пет влада прошло и трагало за својима, али смо на крају схватили да смо колатерална штета. Са Косова и Метохије је избегло и страдало 250 000 људи. Ја се будим и лежем са овим проблемом. Имам још једног сина и троје унучади: Ивана, Ивану и Ирену. Али ја моју личну борбу видим и кроз поезију. Написала сам песму „Парцела бр 1“ и још неке песме, рекла је Драгана Мајсторовић и додала да она не може да им прочита ове песме јер то нису песме већ тужбалице. Песму је прочитала Верица Томановић.
„Убицо све сам ти опростила“
Драгана Мајсторовић је поручила младима, који су овом приликом добили и неке од бројева часописа Удружења “Отета истина“, да не напуштају овај град и да буду одговорни. Такође је додала да је написала и песму „Убицо“ Рамушу Харадинају када је пуштен из затвора, и све му опростила. Она је на крају рекла да човек није ни свестан колико може да издржи.
Драгана Мајсторовић, мајка киднапованог Ивана Мајсторовића који је у момнету када је отет имао само 17 година
Секретар Удружења породица киднапованих и несталих лица КиМ Олгица Божанић је, рекавши да не жели да преноси негативну енергију на младе, укратко саопшти своју личну и заједничку ратну судбину. Она је рекла да је у околним селима Ораховца Оптеруши, Ретимљу и другим страдало 14 чланова породице Костић међу којима и њена два рођена брата, а да је мајка Петра, неким чудом, пуштена из логора у коме су били заточени Срби и да и данас живи са том стравичном истином.
-Ви сте млади, а ово је тешка тема, али је добро да знате. И могу вам рећи да је од свега најтеже када вам саопште да од своје браће можете да сахраните само по две-три кости. А за те злочине нико ни после 20 година није приведен нити осуђен, рекла је Божанић.
Матурантима београдских гимназија је саопштено да је специјални известилац СЕ Дик Марти доказао да је било трговине органима, да су о томе писали италијанска новинарка Марлина Века у роману „Вучје срце“ и наш песник Веселин Џелетовић у поеми „Српско срце Јоханово“ као и да је УНМИК знао да је на КиМ постојало 144 логора у којима су мучени Срби и неалбанци, али да нико до данас није за то одговарао.
Аутор: С. Ђукић
Извор: jedinstvo.rs / magacin.com
