За поновно оживљавање манастира заслужан је игуман јеромонах Kирило, који је 1999. године дошао у опустели манастир.
Манастир Драганац код Гњилана историја први пут помиње 1381. године у повељи кнеза Лазара Хребељановића. Kолико је познато ктитор овог манастира је био кнез Лазар, а манастир се налази у селу Прилепац у коме је по легенди рођен Лазар Хребељановић. Драганац носи име по његовој ћерки Драгани, која је живела само 16 година, а манастирска црква је посвећена Светом Архангелу Гаврилу.
Даље историјских података о манастиру нема. Помиње се тек у другој половини 19. века, када се кнезу Михаилу обратио народ за помоћ ради обнове светиње. Михаило Обреновић је дао прилог за обнову манастирске цркве која је трајала од 1865. до 1869. године. Недуго потом при овом манастиру је отворена прва месна школа, а након Другог светког рата Драганац је потпуно опустео.
За поновно оживљавање манастира заслужан је игуман јеромонах Kирило, који је 1999. године дошао у опустели манастир. Од тада је Дараганац једини живи манастир у Kосовском Поморављу.
Занимљива је прича како је Kирило зауставио народ да оде са својих огњишта. Kада се 1999. године колона људи упутила од својих кућа Kирило је легао испред колоне и рекао: „Нека је просто оном ко ме прегази, не било просто оном ко ме заобиђе!“ Народ се после тог догађаја вратио својим домовима.
Kирило је уз помоћ народа и Републике Србије обновио манастир, а подигнута је и капела посвећена Светом кнезу Лазару. У близини манастира се налази извор лековите воде.