На данашњем редовном брифингу, међу унапред припремљеним изјавама, Марија Захарова се детаљно осврнула на предстојећу годишњицу НАТО агресије. Нешто касније, прво питање које јој је било упућено, односило се на протесте и немире у Србији. Њену изјаву и одговор на питање доносимо у целини.
Поводом годишњице НАТО агресије против Југославије
Светска заједница – онај њен део који није изгубио појмове правде и хуманизма – 24. марта обележава 26. годишњицу почетка НАТО агресије против Југославије. Нападом на суверену државу САД и њихови сателити погазили су међународно право, поткопали темеље безбедности у Европи и изазвали кризу међудржавних односа која до данас није превазиђена.
Много је речено о страшним догађајима из 1999. године (и ми смо много о томе говорили). Хронологија инвазије западне коалиције је истражена из минута у минут, а последице су пажљиво документоване. Али то не значи да, се протеком времена, репресалије над Југославијом бледе у сећању или губе своју ужасну симболику. Колико год да савезници из НАТО позивају да се заборави прошлост или на „окрене страница“ (како они воле да кажу), сећање на то крваво пролеће живи у српском народу.
„Хуманитарна интервенција“ НАТО је образац савременог варварства и „светског поретка заснованог на правилима“ који је „прошивен“ неоснованом вером у сопствену супериорност. И пре удара на Савезну Републику Југославију, западна пропаганда је била укључена пуном снагом, да натера Србе да осете кривицу и да бомбардовање схвате као „заслужену казну“.
Северноатлантска алијанса је ствар представила као да заједно са пројектилима пуњеним осиромашеним уранијумом (који је, како смо више пута наглашавали, изазвао скок броја оболелих од рака у региону), доноси на Балкан вредности слободе и демократије. Оне су такве да чак ни италијански војници (који су тада служили у НАТО редовима), који су доспели у зону погођену бомбардовањем са осиромашеним уранијумом, још увек не могу да достигну правду (да им се надокнаде трошкови лечења). То су „демократија“ и „слобода“ западног стила према њиховим обрасцима. Такав став и даље преовладава на Западу, где се хиљаде убијених југословенских цивила, укључујући 89 деце, цинично називају „колатерална штета“. Ето вам демократије са слободом говора.
Умесно је осврнути се на резултате прошлогодишње студије о ставовима према НАТО агресији у данашњој Србији, представљене у монографији „Дуги одјек 1999. године“. Преко 75% испитаника сматра да Вашингтон и Брисел нису искупили своју кривицу пред Србима – а они то никада нису ни намеравали и неће је искупити – само чекају тренутак да ураде оно што тада нису успели – да сломе Србију.
Верујемо да се то неће догодити и чинимо све да се то не понови. Видимо да је друштво у Србији јединствено у објашњавању мотивације Северноатлантске алијансе: да се војном кампањом учврсти на Балкану, отргне Косово и претвори га у америчку колонију. Да би то постигао, Запад је ставио терористе Ослободилачке војске Косова у своју службу, наоружао их и опремио, доделио региону псеудодржавни статус, а иза кулиса подстиче етничко чишћење аутохтоног српског становништва.
Северноатлантска алијанса никада неће опрати срамоту ратних злочина, укључујући уништавање стамбених насеља, болница, школа, мостова, средстава путничког саобраћаја и избегличких колона (колико је то актуелно и данас).
Увек ћемо бити солидарни са Србима у очувању успомене на жртве трагедије 1999. године и спречавању покушаја да се историја југословенске кризе прекроји на западни начин. Увек ћемо бити на стражи историјског памћења.
Питање: Од јесени прошле године, већ неколико месеци у Србији се одржавају протести и немири. У којој мери, по мишљењу руског Министарства спољних послова, те демонстрације подстичу западне структуре?
Одговор: Пажљиво пратимо развој догађаја у Србији. Већ смо у више наврата истицали и сматрамо да је најисправније што пре успоставити унутрашњи дијалог како би се пронашле додирне тачке, које би омогућиле да се држава врати у нормално функционисање. То подразумева обнављање образовног процеса на универзитетима и у школама, поштовање закона и реда, повратак политичких представника на рад у парламенту и другим структурама за добробит Србије и њеног народа. Решење сложених, осетљивих питања, која се тичу фундаменталних националних интереса може се наћи у дијалогу и конструктивној интеракцији између грађана и органа власти.
Надамо се најскоријој нормализацији ситуације у нашој пријатељској земљи.