На данашњем редовном брифингу, Марија Захарова је одговорила на чак три новинарска питања о Србији. Прво се односило на предлог највиших функционера ЕУ Србији за сарадњу у области војне индустрије, друго на очекивање Марте Кос да Вулин не уђе у следећу владу Србије, а у трећем се видела огромна осетљивост Руса на то којим се речима описују њихове огромне жртве у Другом светском рату, чега Срби нису баш увек свесни. Питања и одговоре (савете Србима) Захарове, Братство преноси, као и увек, у целини:
Питање: Председник Србије Александар Вучић разговарао је у Бриселу са Урсулом фон дер Лајен и Антониом Коштом о сарадњи Србије и ЕУ у области војне индустрије. Србија и Мађарска су управо потписале споразум о војној сарадњи. Како Русија гледа на то?
Одговор: Да вас подсетим, ако неко не зна. Европска унија „тоне“: економија, политика, индустрија, производња, финансије. Све иде ка дну, то је очигледно. Зашто се “приближавати” том “броду који тоне”? Да са њим „одемо на дно“? То је реалност, чињенице и бројке.
Каква “одбрамбена индустрија”? Какав одбрамбени потенцијал има Европска унија? Чујемо спорадичне, хистеричне крикове. Час о некаквим „нуклеарним кишобранима“, час о „месијанству“. У ствари, они нису могли ништа да ураде чак ни са локалном украјинском кризом. У тренутку када је она тек настајала и када није било потребно оружје већ политички и дипломатски напори, управо је ЕУ упропастила ту мисију.
Шта они мисле? Пошто не умеју да решавају кризе политичко-дипломатским методама, да ли ће им помоћи нове врсте оружја? Или неки одбрамбени концепти? Наравно да неће. И сви они којима Европска унија нуди такву интеракцију и сарадњу морају томе приступити са стварним разумевањем ситуације. Чак и деца знају шта се дешава у економској сфери Европске уније.
Мислим да је вест која је ноћас стигла из Вашингтона додатна информација уз већ постојеће податке о томе да зацртаним стопама привредног раста БДП-а није суђено да се остваре у оном облику који је Брисел предвиђао пре пар година. Морате да разумете чему се придружујете.
Једна је ствар придружити се моћној локомотиви са добром ресурсном базом и добро осмишљеном политиком у разним областима. А сасвим је друга ствар придружити се „броду који тоне“ и „пуца по шавовима“. Суверена држава треба сама да одлучи шта и како да ради. Постоје очигледне ствари које потврђују чињенице.
Питање: Комесар за проширење ЕУ Марта Кос изразила је неслагање са уласком Александра Вулина у следећу владу Србије због његове блискости са Русијом. Какву поруку Москва по том питању жели да пренесе Бриселу и Београду?
Одговор: Видимо у изјавама евробирократа (и то није први пут) грубо, бесрамно мешање у унутрашње ствари суверених држава. Сматрамо да је то апсолутно недопустиво и само српски народ може да одлучује о судбини своје земље, чија влада носи одговорност пре свега пред својим бирачима, грађанима и народом. А бриселски чиновници немају никаква законска, а још мање морална права да говоре држави какву политику треба да води.
Питање: Председник Србије Александар Вучић изјавио је да су Срби у току Другог светског рата самостално ослободили своју земљу од фашиста. По његовим речима, помоћ Совјетског Савеза је била ограничена. Да ли речи српског председника искривљују историју?
Одговор: Његову изјаву можете прочитати дословно. Али када га цитирате, морате га ставити под наводнике. Тема је веома сложена.
Изненађујуће је да председник Србије није нашао праве речи, посебно у години 80. годишњице Победе, да ода пошту онима који су у редовима Црвене армије ослобађали Европу, и посебно Југославију. Да подсетим да је приликом ослобођења Југославије погинуло око 10 хиљада војника и официра Црвене армије, укључујући 4.350 људи у току ослобођења Београда од 28. септембра до 20. октобра 1944. године. Рањено је или нестало 21 хиљада војника Црвене армије. Око 6 хиљада совјетских грађана борило се у Народноослободилачкој војсци Југославије. Губици међу њима (погинули и нестали) износили су 1,5 хиљада људи. Не бих да судим о томе да ли су ти људи, њихов допринос, њихови животи, њихов подвиг – ограничени или безгранични. Али они су жртвовали своје животе не размишљајући о „границама“. То је сигурно. Ми смо се заједно са Србима борили против непријатеља.
Југославија је међу оним европским државама које су претрпеле највеће губитке у борби против нацизма. Учесници партизанског покрета уложили су титанске напоре да одбране слободу и независност своје Отаџбине. Одлучујућа етапа је била Београдска офанзивна операција Црвене армије, током које су, уз подршку Народноослободилачке војске Југославије, ослобођени источни и североисточни делови земље, на површини од 22 хиљаде квадратних километара, укључујући градове Ниш, Крагујевац, Крушевац, Неготин, Зајечар, Књажевац и, коначно, Београд.
Југословенски народ је по заслугама оценио подвиг хероја – ослободилаца. Конкретно, Президијум Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије одликовао је орденима и медаљама више од две хиљаде совјетских војника и официра. Сложићете се, тада су били великодушнији у оценама него 80 година касније.
У Србији то добро памте и чувају успомену на пале. Они обезбеђују на потребном нивоу очуваност 49 руских војних гробница из тог времена. У октобру 2024. ми смо прославили са Србима 80. годишњицу ослобођења Београда и тим поводом одржали читав низ манифестација.
Очекујемо наше српске пријатеље на предстојећим манифестацијама везаним за јубилеј Велике Победе. Надајмо се да је ово само лоше формулисана реченица. Али у исто време, желели бисмо да наше српске колеге налазе праве речи за то, да се не би заборављала улога Црвене армије и нашег народа у ослобођењу њихове земље.