Претње ратом које је терористичка Албанска национална армија упутила недавно Црној Гори, а све уочи преговора о разграничењу ове државе и квазидржаве Kосово, актуелизовала је проблем илегалних путева оружја на Балкану.
Да су ове претње озбиљно схваћене, сведочи и ангажовање 30 припадника црногорске Специјалне антитерористичке јединице на контроли спорне црногорско-косовске границе, у планинској области на Чакору, наставку Проклетија.
Познаваоци кријумчарских путева из деведесетих година прошлог века наводе у разговору да то ни издалека није довољно”. Подаци које су пре извесног времена изнели званичници црногорске полиције указују на то да су у кријумчарењу свих врста и даље актуелни сви планински пролази кроз Проклетије из северне Албаније, где традиционално влада безакоње.
Њима су од деведесетих година наовамо стазицама, кроз врлети на мазгама, стизали оружје и опрема за терористичку ОВK, али баш са овог терена било је најмање вести о пресретању товара пушака, пушкомитраљеза, ручних бацача, минобацача и бестрзајних топова који су се клатили на самарима.
- Разлог је била слаба гранична контрола врлети Поклетија са малим снагама Војске на овом тешком терену, али и с лошом стратегијом борбе с криминалцима и терористима. О томе и данас сведочи караула бивше ЈНА у Застану, окружена проклетијским висовима, потпуно незаштићена и неодбрањива. Данас је она пуста и служи само планинарима да преспавају и заклоне се од невремена – сведоче ретки планинари који овуда “крстаре”.
Kрај ове карауле и других сличних води древни каравански пут којима су планинским стазама испод Језерског и Росног врха, а затим долином Ропојане, разни илегални товари и добровољци стизали у Црну Гору.
- Пут је водио даље кроз област Гусиња и Плава, настањену албанским живљем, ка Метохији на коју се овај регион наслања. Данас овом стазом најчешће пролазе планинари који и не знају кад улазе из Црне Горе у Албанију и обрнуто јер су гранични каменови или потпуно уништени, или пребачени дубоко у црногорску територију – настављају саговорници.
Да је одвајање ове области од Црне Горе кроз културу и језик далеко одмакло, указује чињеница да су стари топоними званично албанизовани, па се, на пример Росни врх, данас зове Маја Росит, а Језерски Маја Језерце.У прилог свему, сведочи и репортажа италијанске државне телевизије с почетка године “Албанија врата џихада”, која је на тренутак узбуркала европску јавност причом о шверцу наоружања из Албаније преко Црне Горе и дистрибуцији исламским тереористима.
Италијански истраживачи дошли су тада до доказа да је баш тим путем у Француску стигло оружје којим су исламисти извели терористичке акције у Паризу у новембру 2015, кад је убијено 130 људи, а њих 250 рањено.
Рат језиком
Расположење локалног становништва и поштовање државе у селима на црногорској страни Проклетија веома речито илуструју албанске црвене заставе с црним орлом истакнуте на кућама. У овој планинској туристичкој области и националном парку натписи, прво тројезични, на албанском, енглеском и лошем “матерњем” језику, а затим двојезични, разумљиви су само Албанцима и Енглезима
