ИЗ Братунца у БиХ, свештеник Стево Митрић, дошао је на Косово 2005. и ту остао. Била је то, каже, нека врста послушања, јер је био ангажован на обнови Цркве Светог Јована у Великој Хочи. Али осим у Космет, овде се заљубио и у Соњу из ове метохијске енклаве, са којом сада има двоје деце Милијану (13) и Новака (11).
Иако су протеклих година боравили у разним косметским срединама због свештеничког позива оца Стеве, последњих осам живе у новобрдском селу Бостане. Отац Стево као овдашњи парох настоји да овај крај отргне од заборава.
– Када смо отишли из Велике Хоче, прво смо неколико месеци живели у Грачаници, потом три и по године у Косовској Митровици, где сам био свештеник у Цркви Светог Димитрија, а затим смо четири године провели у конаку при Цркви Светог Николе у Приштини. Ту нам се на Светог Саву 2011. године родио син Новак, који је прво српско дете рођено у овом граду од избеглиштва Срба 1999. године – причају Соња и отац Стево, које срећемо у грачаничком Дому културе, где им је кћеркица Милијана која похађа музичку школу наступала пред новогодишње и божићне празнике.
И док кроз осмех говори да су се он и супруга са децом нашетали по Косову и Метохији које му је други дом, отац Стево на питање да ли му недостаје родна Босна, одговара:
– Највише ми недостаје Дрина. Мада и овде има језеро на којем може да се пеца, Дрина ми је увек некако бајковита – каже отац Стево, док Соња напомиње да због обавеза које има у парохији, али и школовања деце у Босну одлазе барем три пута годишње.
Јер, иако су у новобрдском селу Бостану већ осам година, обнова конака и прилагођавање условима у овом новобрдском селу још трају.
– Сада је добро како је било на почетку. Били смо у некој приватној кући без воде, прозори су били шупљи, више су односили топлоту него што су могли да заштите. Сећам се да сам дечицу купала у кориту, а да би кћеркица замишљала да је балерина како би лакше поднела то што нема услова као остала деца – прича тихо Соња.
Човек се, каже отац Стево, док је жив учи животу. Морамо се, вели, учити да будемо трпељиви. У својој парохији има око 240 домаћинстава. Ипак, на питање око активности на друштвеним мрежама, где често истиче значај овог краја односно Новог Брда у средњовековној српској историји, отац Стево без задршке каже:
– Желећи да скренемо пажњу на то колико је Ново Брдо било важно за нашу историју, направили смо фејсбук-страницу, како бисмо пренели наша сазнања. Јер, искрено ни ја током школовања никада нисам чуо за Ново Брдо, али када сам сазнао колико је цркава и манастира краљ Милутин направио новцем из Новог Брда схватио сам значај овог краја, тадашњег рудника и ковачнице новца – каже наш саговорник.
Посебно га је, каже, изненадио податак да су у том периоду, Рим и Ново Брдо имали исти број становника, али да су за Ново Брдо, које је тада било светски трговински центар, говорили да је био „мајка свих градова“. У највећем процвату, Ново Брдо је имало око 30.000 становника
БЕЗ ВОДЕ
СУПРУГА оца Стеве Соња напомиње да им је горући проблем водоснабдевање:
– Албанац који је купио њиву покрај цркве, пресекао је извор воде.
ПОСВЕЋЕНОСТ
СВОЈУ посвећеност цркви и Eпархији рашко-призренској у којој службује отац Стево показује готово сваком речју. Зато је и по доласку у Ново Брдо почео са обновом цркве и црквеног конака.
– До потпуне обнове дели нас још око 10.000 евра, али се надамо да ћемо уз помоћ добротвора и то завршити – скромно говори отац Стево.