Члан Председништва Српске напредне странке Зоран Ђорђевић огласио се поводом инцидента у Председништву.
„Група згубидана, лезилебовића и превараната међународног формата, која је сама себе прогласила за руководство нечега што се претенциозно зове – Народна странка (иако та интересна група хохштаплера, у српском народу, има подршку изразиву у некој децимали из нуле) – осмислила је „политички перформанс“ достојан степена њихове бахатости и умишљености, а у директној сразмери са степеном глупости који им је доминантни мисаони појавни облик, и упутило се у Председништво Републике Србије, са очигледном намером да у складу са својом јаловошћу и безидејношћу у свему осим у крађи, лагању и мржњи према Александру Вучићу, изазову инцидент, који би, мислили су они, потом могли да искористе као начин за скретање пажње јавности на њих, с обзиром на то да све њихове досадашње лажи и увреде, претње и баљезгарије не успевају да ни ту мизерију од 0,нешто% угледа и утицаја код грађана Србије промене.
Наравно, те „јуначине“ и „моралне громаде“, ти поборници и предлагачи „објективног и на закону заснованог реваншизма“ – добили су оно што и заслужују, и узалуд им сад све лажи и измишљотине, које здушно преносе „независни и објективни медији“ оног, њима у свему сличног „хероја“ са „инжењерским мозгом“, тајкуна овдашњег и политичара у покушају, присвајача народног новца, Драгана Ђиласа, јер – председник је сишао сам, без обезбеђења, рекао им у лице оно што је имао да им каже (мада, знајући њихову моралну нискост, безобразлук, сујетност и одсуство и трунке части, не верујем да су осетили бар мало стида и срамоте) и вратио се назад, на посао, да настави да се упорно, храбро и достојанствено брине и бори за Србију, нарочито данас, када је та борба више него икад препуна изазова и искушења.
Било би смешно – да није глупо, то што су покушали, али, с друге стране, шта и очекивати од оних којима је памет једино од користи када се потруде да осмисле неку међународну превару и чија осионост и презир према сопственом народу сеже до тога да исмевају стање у сопственој држави, који су претходно, док су били власт, док су били бивши режим, довели до руба пропасти.
Замлате неспособне и алаве на народни новац – покушајте идући пут да смислите нешто што бар личи на поступак људи који имају некакву идеју, некакав план, некакав програм, некакав предлог за решавање неког, било ког, било каквог, ма и најмањег, проблема са којим се ваша држава суочава. Пробајте да нас све изненадите и немојте се понашати као будале, јер да то јесте, будале одавно – и ми одавно знамо.
Учините нешто са собом и својим животима, учините нешто (паметно и добро) за Србију, можда вам неко тада и поверује да вам је до ње стало.”