Како Глас јавности ексклузивно сазнаје из добро обавештених дипломатских кругова у Подгорици, западни фактор је уочи предстојећих парламентарних избора донео дефинитивну одлуку да раскрсти са вишедеценијским апсолутним господаром Црне Горе Милом Ђукановићем!
Наиме, услед бројних предизборних неправилности, међу којима су велики број “фантомских” бирача, индиције о намери црногорског режима да, издавањем фалсификованих личних исправа и обилатим потплаћивањем, обезбеди гласање на изборима за неколико хиљада лица албанске и бошњачке националности из окружења, али и одсуство опозиције из процеса измена изборног законодавства, Запад, а пре свега државе-чланице Европске уније (ЕУ), донео је одлуку да “пусти низ воду” Ђукановића и његову Демократску партију социјалиста (ДПС). То би било реализовано по тзв. македонском сценарију, односно на начин на који је извршена промена власти у Северној Македонији након избора 2016. године.
Иако је већину посланичких мандата тада освојила ВМРО-ДПМНЕ, уз обилату подршку западног фактора формирана је коалиција Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) и албанске Демократске уније за интеграцију (ДУИ), а функционер ДУИ Талат Џафери је изабран за председника Собрања. Иако корелација ове ситуације са актуелном ситуацијом у Црној Гори није потпуна, првевасходно јер није извесно да ће ДПС, као црногорски пандан ВМРО-ДПМНЕ, уопште освојити већину посланичких мандата, кључна сличност је у томе што је македонски председник у тренутку формирања коалиције СДСМ-а и ДУИ био кадар ВМРО-ДПМНЕ Ђорђе Иванов, чије је ингеренције након именовања фактички преузео Џафери, док је Иванов остао политички потпуно изолован и сведен на пуку протоколарну фигуру.
Сада, западни фактор разматра сценарио по којем би Ђукановићева улога након предстојећих избора, и извесне победе опозиције, била на сличан начин маргинализована. Према овом моделу, након конституисања нове скупштинске већине, коју би чиниле три опозиционе коалиције, уз подршку Социјалдемократске партије (СДП), а вероватно и неке од мањинских странака, из њених редова би био изабран председник Скупштине, који би до избора нове Владе фактички преузео већи део надлежности председника државе. Након формирања Владе, Ђукановићева позиција би била додатно ослабљена и, као у случају Иванова, сведена на ниво политичке икебане.
Иванов је функцију председника Северне Македоније обављао још две године након конституисања Владе СДСМ-а и ДУИ, до истека мандата у мају 2019. године, али његова улога у том периоду је била потпуно ирелевантна, да би по престанку функције и дефинитивно отишао у заборав. Чини се да Запад исту врсту заборава сада планира и за Ђукановића.
