У сред најдубље економске контракције за готово 100 година, председник Си Ђинпинг је већ веома јасно дао до знања, прошлог месеца, да би Кина требало да буде спремна за неумољиве промене у иностранству, без преседана. Није мислио само на могуће раздвајање светских ланаца снабдевања и непрекидну демонизацију сваког пројекта везаног за Нови пут свиле, тачније Иницијативу појас и пут. У наводно процурелом интерном документу, тајном и невидљивом унутар Кине али прибављеном од стране неког опскурног извора повезаног са Западом, наводи се чак да је игра пребацивања кривице за вирус на Кину у суштини клон Тјенанмен хајке.
Према овом тајном, невидљивом документу, Кина би морала да се „припреми за оружану конфронтацију између две светске силе“ – што је алузија на САД. Испада као да је Кина прва почела са агресивном стратегијом, а не да одговара на масивну ескалацију хибридног рата 2.0, вођеног од стране америчке владе. Хистерична демонизација Кине широм Белтвеја (мисли се на центар Вашингтона, односно америчку политичку и економску елиту, прим. прев.) је у сваком смислу преузела улогу претходне хистерије, оне којом је демонизована Русија.
Данас је готово с оним што је Пекинг некада дефинисао као „период стратешке прилике“. У обавештајним круговима се шушкало да је руководство Комунистичке партије Кине веровало да ће простор за стратешке прилике бити отворен без сметњи до кључног датума, односно 2049. године – до када би „национално подмлађење“ требало да буде успешно окончано. На то сада могу да забораве. Сада се читава игра врти око хибридног рата 2.0 којем су САД прибегле како би обуздале настајућу суперсилу, по сваку цену. А то значи и да читава лепеза кинеских планова добија турбо погон.
Први задатак је обнова продуктивности машинерије „Made in China“. Председник Си је инсистирао на томе током своје скорашње посете провинцији Шенси, која је у историјском смислу кључна за КП Кине, као и на офанзиви против сиромаштва. Обећао је да ће ове године елиминисати сиромаштво. Оно што је значајно, а потпуно супротно свим западним прогнозама, кинески извоз скочио је за 3,5 одсто у априлу, наспрам пада од 6,6 одсто у марту. Ово потпуно разара ratio за раздвајање (мисли се на раздвајање западног и кинеског тржишта, производних ланаца и економске сарадње уопште, прим. прев.). Јапанска влада, на пример, убрзава релокацију фабрика из Кине, и то у великој журби. То није нарочито паметна стратегија. Ове фабрике напуштају државу која је практично истребила COVID-19. Шта ће урадити, преселиће их у Вијетнам? Па и то је социјалистичка економија (са вијетнамским карактеристикама).
Кинески БДП-а је пао за 6,8 одсто у првом кварталу 2020. године. Опоравак је већ у току. Незапосленост је званично износила 5,9 одсто крајем марта – не рачунајући раднике мигранте који су се вратили у велике градове након што су врхунац памдемиије провели у унутрашњости. Постојале су прогнозе о незапослености од 20 одсто, што је касније повучено. Опоравак ће бити мешавина економских стимуланса за компаније – велике и мале, инвестиција у инфраструктуру и ваучера за велики део радника. Хукоу систем – који повезује социјална права са местом пребивалишта – такође ће бити реформисан. Кључни датум на који треба пазити биће 22. мај, односно одложена седница Националног народног конгреса.
Геополитички гледано, анализа француског тинк тенка CAPS (иначе филијале министарства спољних послова из Париза), практично је постала мантра широм Запада. CAPS је упозорио да је Кина постала незамењива, доводећи у питање њене „вредности“ и „скривену агенду“. Како је ЕУ тотално парализована и експлицитно потврђује своју неважност на читавом низу нивоа, а нарочито поводом договора о ефикасном помоћном пакету за све своје чланице, опадајући Запад је, скоро унисоно, ужаснут што је Кина ступила на неповратни пут раста до статуса главне светске силе.
ФАКТОР ПОЈАСА И ПУТА
Чак и након снажног ударца COVID-19, Пекинг изгледа као да држи под контролом све главне варијабле у својој економској политици (финансијске институције, велике корпорације). КП Кине ће свом снагом развијати читаву производну машинерију, истовремено са општом применом вештачке интелигенције. Оно што за сада изгледа неупитно је да ће Кина прво обезбедити своје националне интересе везане за глобалне ланце снабдевања и извоз. Краткорочно и средњерочно гледано, фокус ће бити на поморским и копненим коридорима Новог пута свиле, што укључује и Здравствени пут свиле.
Чак и са COVID-19, трговина Кине са државама „Појаса и пута“ порасла је за 3,2 одсто у првом кварталу, што није тако лоше чак и у поређењу са 10,8 одсто колико је раст износио у целој 2019. години. Према министарству трговине, размена Пекинга са 56 земаља „Појаса и пута“ раштрканих дуж Азије, Африке, Европе и Јужне Америке представља веома важних 30 одсто укупне годишње трговине. Упоредите то са падом глобалне трговине од 13-32 одсто који Светска трговинска организација прогнозира за 2020. годину. Тако да, пад трговине у првој четвртини 2020. године био је и више него предвидив, али ће по свему судећи брзо скочити, нарочито у Југоисточној Азији, Источној Европи и арапском свету.
„Појас и пут“ се очекивано суочава са низом краткорочних и средњерочних изазова – а сви се врте око краха повезаности: пуцања ланаца снабдевања, распрострањених путних и визних рестрикција, оштрих контрола граница, одлагања пројеката услед увећаних трошкова, итд. Међу примерима се налази шест милијарди долара вредна и 150 километара дуга брза пруга између Џакарте и Бандунга у Индонезији, чијој се изградњи технички експерти из Кине тек полако враћају, након одсуства узрокованог владиним рестрикцијама. Дуж економског коридора Кина-Пакистан, обавезни карантин за кинеске техничаре је замрзнуо напредак готово два месеца. Исто важи и за пројекте у Бангладешу и Шри Ланки.
Према извештају обавештајне јединице листа Економист, COVID-19 ће у 2020. години зауставити пројекат „Појас и пут“. Али то би могло бити тачно само за прва четири месеца текуће године. Чак и у време пандемије, Пекинг је закључио споразуме за нове пројекте који се тичу „Појаса и пута“ са Мјанмаром, Турском и Нигеријом. Четири стотине четрнаест (414) километара дуга брза пруга између Кине и Лаоса, која повезује Јунан преко Вијентијана са Тајландом, Малезијом и Сингапуром, гради се по плану, а крај радова је заказан за последње месеце 2021. године. Што је још важније, ASEAN је сада кинески трговински партнер број један, испред ЕУ која се дави у кризама.
Главна порука свега овога је да комплексна макро стратегија КП Кине неће бити поремећена. То имплицира да ће Кина остати главни мотор светске економије, са или без економског раздвајања, а како је „Појас и пут“ у самој сржи макро-спољнополитичке стратегије Кине, то ће са собом вући и снажан замах ка мултилатерализму. Колико год огромни делови светске економије, нарочито дуж глобалног југа, одбијали да учествују у политици економског раздвајања од Кине, Пекинг ће морати да се спреми за контраудар вашингтонског хибридног рата пуног спектра на сваком фронту: геоекономском, кибернетичком, биолошком, психолошком.
ОГРОМНА ПРОМЕНА
Како је Кишори Махбубани детаљно објаснио у својој последњој књизи, то не значи да ће Кина имати намеру и капацитет да постане нови светски полицајац. Она ће свакако дати „гас до даске“ својој економској и финансијској снази, као у случају пажљиве имплементације дигиталног јуана, који ће можда имати златну подлогу. А ту је и неуморно еволуирајући чинилац који мења правила игре и који је одговоран за бесане ноћи америчког естаблишмента: руско-кинеско стратешко партнерство.
Пре две недеље, један невероватно значајан геополитички развој догађаја био је практично затрпан под хистеријом изазваном коронавирусом. Москва је прилично свесна да Вашингтон размешта ракетне одбрамбене системе веома близу граница Русије – што носи потенцијал за извођење нуклеарног првог удара. Пекинг веома пажљиво прати развој ситуације. Али то што је Москва свесна како стоје ствари само је део приче: кључно је што је Русија уверена да ће напредно оружје попут Сармата и Авангарда обезбедити да све буде у реду.
Сложеније је питање Пентагонових лабораторија за биолошко оружје на просторима бившег СССР-а. И то је проблем који се у Пекингу пажљиво прати. Москва је идентификовала лабораторију близу Тбилисија у Грузији, и још 11 њих у Украјини. А још 2014, када је Крим поново уједињен са Русијом, научници су такође пронашли и лабораторију у Симферопољу. Све информације о нуклеарним питањима и биолошком оружју – како су ми потврдили обавештајни извори – размењују се на највишем нивоу у руско-кинеском стратешком партнерству.
Следећи велики корак на геополитичкој шаховској табли је да Русија и Кина у билатералним односима са САД наступе као један тим. Ништа не би било рационалније, имајући у виду да се на њих гледа као две главе једне „претње“ по Сједињене Државе, судећи по америчкој стратегији националне безбедности.
Ради се о огромној промени парадигме.
Пепе Ескобар
Превео Владан Мирковић за портал Нови Стандард
