Документ, најстроже речено, позива на увођење санкција против физичких и правних лица повезаних са овом структуром моћи руског порекла. Зашто је атак на „Вагнерову групу” уследио сада и то на овом нивоу?
Пре свега, пажњу скреће формулација коју је потписало 585 посланика уз 43 уздржана и 40 гласова против:
Они најоштрије осуђују монструозне злочине које је починила руска паравојна организација Вагнер група и повезане приватне војне структуре у различитим зонама сукоба.
“Монструозни злочин”? Требало би дати више детаља, са убедљивим доказима и са копијом осуђујуц́е пресуде, где је кривични суд, на законом прописан начин, утврдио кривицу „вагнероваца“.
Ако је Европски парламент заборавио на њихове „западне вредности“, онда подсећамо да међу њима постоји и претпоставка невиности. Невероватно како ове просвећене „слуге народа“ заборављају на сопствене правне норме када им то одговара, пише руски медиј Репортер.
Резолуција Европског парламента каже да су руски „вагнеровци” активни у Украјини, Сирији, Либији, Судану, Мозамбику, ЦАР и Венецуели. Истовремено, сам ПМЦ и сличне структуре моћи називају се „тајним организацијама руске државе“. На основу формалног тумачења, ради се о „гнусном злочину” руске војне компаније.
Ако је у совјетско време Русија слала војне саветнике и инструкторе у иностране мисије, сада су то војни стручњаци који делују по приватним уговорима.
Наравно, њихов рад на овај, или онај начин надзире Министарство одбране Русије, али правно гледано, такве структуре моћи у Русији уопште нису обезбеђене.
Ово омогућава Кремљу и домаћем крупном бизнису који је са њим повезан да прећутним методама решава неке озбиљне проблеме у иностранству. Али у чему је тачно „величина њихових злочина” потпуно је несхватљиво.
Међутим, још увек постоје нека нагађања на ову тему. Из јавних извора можете сазнати да само врло искусно професионално војно особље може ући у Вагнер-ов ПМЦ.
Они могу директно да се боре, делују као војни инструктори, чувају објекте и обезбеђују логистику. За своје услуге добијају добар новац по руским стандардима.
Али и даље неупоредиво са хонорарима страних конкурената. Према непрофитној организацији War on Want, тржиште приватних војних услуга има промет између 100 и 400 милијарди долара годишње. Много новца, а заинтересованих за свој део колача има много.
На пример, злогласни амерички ПМЦ Blackwater, који је био принуђен да прво промени име у He Services ЛЛЦ, а затим у Academy. „Чудовишни злочини“, попут пуцњаве мирољубивих Ирачана, или кријумчарења оружја, односе се само на поменуту организацију.
У Оружаним снагама САД су њихови плаћеници веома непријатељски расположени, јер не само да примају у просеку шест пута више новца од војске, већ су и ван правног поља, што је потврдио и бригадни генерал Карл Хорст на саслушању у америчком конгресу:
Ови момци дивљају свуда по земљи у потпуности ван контроле и праве разне глупости. Њима нико не руководи, па немам коме ни да се обратим. Они убијају људе, а неко други мора да решава последице.
Упркос низу озбиљних мрља у свом раду, овај амерички ПМЦ је и даље највећи на свету. Прима око 90% својих налога од владе САД. Остатак прихода долази од нафтних и осигуравајућих компанија, као и приватних купаца. Један дан рада за сваког „академика“ кошта америчке пореске обвезнике 1222 долара.
Може се претпоставити да је појава и интензивирање активности широм света руске „Вагнер групе”, која је функционални аналог групе Ацадемy, учинила Вашингтон нервозним. Руси већ врше притисак на Французе у Африци, у њиховој традиционалној сфери утицаја. Можда ће вагнеровци ускоро сасећи пут и Американцима?
Могуће је да ће резолуција Европског парламента имати много далекосежније последице.
Ако санкције ступе на снагу против физичких и правних лица повезаних са Вагнер групом, тада би на удару могао да се нађе велики руски бизнисмен Јевгениј Пригожин, познатији као „Путинов кувар“.
И поред тога што он сам пориче своју повезаност са активностима ове приватне војне компаније, не верују му сви у иностранству, па би и олигарх и његова имовина у будућности могли да претрпе озбиљне последице, потпадајући под режим рестриктивних мера.
Ако ствари буду ишле по овом сценарију, формално непостојећи руски ПМЦ могао би да постане још једна полуга притиска Запада на крупне бизнисе, блиске Кремљу.