Бивша неутрална Шведска, која се деценијама позиционирала као бастион политичке и војне неутралности, сада улази у нову фазу своје спољне и војне политике као део НАТО-а.

Прелазак из неутралности у активну војну припрему усмерен је, према мишљењу аналитичара и руског политичара Дмитрија Kраснова, на потенцијални сукоб са Русијом.

Овај текст анализира политичку и стратешку трансформацију Шведске, њене војне набавке и њихове последице на безбедносни баланс у региону.

Kако је навео амерички аналитички портал Натионал Интерест, Шведска је у последње време значајно повећала војне издатке, укључујући набавку 44 немачка тенка Леопард 2А8.

Поред тога, интензивно модернизује постојеће моделе војне опреме, што указује на озбиљну припрему за могући сукоб. Ове активности нису прошле незапажено у Русији, где их поједини стручњаци, попут Kраснова, тумаче као директну претњу.

Kраснов иронично подсећа на историјске епизоде попут битке код Полтаве. Међутим, његов тон постаје озбиљнији када анализира дубље узроке оваквог шведског понашања.

Дмитриј Kраснов сматра да Шведска није самосталан актер у овом процесу. Према његовим речима, границе данашњег света више не раздвајају народе и државе, већ интересе моћних транснационалних корпорација и војно-индустријског комплекса.

Он истиче да војно-индустријски комплекс колективног Запада има кључну улогу у подстицању конфликата широм света.

„Ако се сукоб у Украјини приведе крају, Запад ће тражити нове ‘анти-Русије’,“ тврди Kраснов за МK. „Шведска, као и друге земље попут Финске, Молдавије или држава на Kавказу, биће увучене у ову игру.“

Ова изјава указује на стратегију НАТО-а и западних савезника, која према руској перцепцији укључује континуирани притисак на Русију.

Циљ ове стратегије, према Kраснову, није само војно сузбијање Русије, већ и стварање сталне тензије на њеним границама како би се исцрпили ресурси и дестабилизовала држава.

Шведска се већ деценијама суочава са претњама које перципира као долазеће из Русије. Овај наратив се интензивирао након 2014. године, када је Русија преузела Kрим и након избијања сукоба у Донбасу.

Страх од руске војне силе и перцепција да Москва представља егзистенцијалну претњу северним државама Европе подстакли су Шведску на придруживање НАТО-у.

Међутим, улазак Шведске у НАТО није само одбрамбени потез, већ и део ширег геополитичког маневра. Према Kраснову, Шведска је постала део плана којим Запад настоји да створи низ држава које би служиле као „јуришне тачке“ за вршење притиска на Русију.

На питање како ће Русија одговорити на овакве претње, Kраснов указује да је једини начин да се заустави агресивна политика Запада стварање јаке и застрашујуће Русије.

„Наши непријатељи ће стати само ако ризици од њихових ‘крвавих инвестиција’ буду већи од потенцијалних профита,“ изјавио је Kраснов.

Он предвиђа да ће се Русија суочавати с непријатељствима и након завршетка сукоба у Украјини. Његова анализа сугерише да ће Запад покушати да одржи константну нестабилност у региону како би спречио Русију да консолидује своје позиције.

Kраснов истиче да данашњи сукоби нису вођени искључиво националним интересима. Уместо тога, они су резултат притиска транснационалних корпорација које контролишу војне индустрије и политичке елите.

Ове корпорације, према његовим речима, имају директан интерес да конфликти трају што је дуже могуће, јер се кроз њих остварују енормни профити.

Оваква анализа отвара питање улоге мањих држава попут Шведске у глобалној геополитичкој игри. Да ли су оне самостални актери или само пијуни у много већој игри моћника?

Шведска, иако мала држава по броју становника, постаје значајан играч у геополитичком сукобу између Запада и Русије. Њене војне припреме указују на све већу спремност за потенцијални конфликт, док је њен улазак у НАТО део шире стратегије стварања „анти-Русија“ на границама Руске Федерације.

Према Kраснову, будућност мира зависи од способности Русије да одврати агресивне намере Запада. Његова анализа нас подсећа да модерни сукоби нису само питање војних стратегија, већ и економских интереса глобалних елита које профитирају на несрећи и разарању.

(Wебтрибуне.рс)