У МОРУ којекавих препорука, савета и налога са Запада пречесто се провлачи и једна тобожња забринутост – да Заједница српских општина на Kосову и Метохији, која је десет година мртво слово на папиру, не сме бити нова Република Српска.

Ова брига по којој би, из угла западних дипломата и њихових мезимаца у Приштини, ЗСО била „држава у држави“ заправо је смишљен маневар не би ли се у предвечерје можда и пресудних преговора о судбини јужне покрајине, поменутој асоцијацији нашег народа, која је гарантована Бриселским споразумом, на мах одузела предвиђена извршна овлашћења (имала би Статут, скупштину, председника, могућност да предлаже законе и учествује у поступцима пред судовима) и она свела на празну љуштуру.

Бивши изасланик ЕУ за Kосово Волфганг Петрич поново је пре неколико дана подгрејао став да је Република Српска „лоше искуство“. Он је истакао да су „сви за то да постоји ЗСО која нема извршну ни законодавну власт и да то није врста РС и да ће она бити „део суверене државе“ – тзв. Kосова:

  • Био сам високи представник у БиХ и видео како је тешко носити се са РС. Стога је међународна заједница, ЕУ, апсолутно против оваквог модела.

Ово поређење, између осталих, коментарисао је и специјални саветник Стејт департмента Дерек Шоле, који је истицао „да је велика разлика између Републике Српске и будуће ЗСО“ и да предложено, ни на који начин, није аранжман који личи на РС. Специјални изасланик за дијалог Мирослав Лајчак истицао је да „нико разуман не жели нову Републику Српску на Kосову“, док је известилац Европског парлемента Виола фон Kрамон такође изјављивала да „има људи који кажу да се ЗСО не може прихватити, јер ће бити друга Република Српска и да ти покушаји ометају да се постигне договорено“.

Дипломата Зоран Миливојевић сматра да се, овим поређењима, покушава да се поново преговара о ЗСО и на другачији начин редефинишу њене надлежности, а на начин који није у складу са Бриселским споразумом из 2013. и принципима из 2015.

  • Те две ствари су неупоредиве. Република Српска је резултат међународног мировног споразума, и јасно дефинисана својим надлежностима, иза које су стале велике силе. ЗСО је дефинисана споразумом, РС је ентитет, док се у случају ЗСО не ради ни о каквом међународном уговору. Ово је споразум између Београда и Приштине уз асистенцију ЕУ, а имајући у виду да је KиМ у саставу Србије, а да се питање ЗСО односи на јужну покрајину, да би се српски народ заштитио.

Према мишљењу Огњена Kарановића из Центра за друштвену стабилност, циљ је да се на сваки начин оспори спона између српског народа у јужној покрајини и државе Србије. Из тих разлога, колективни Запад, желећи да обесмисли шта је заправо дефинисано и испреговарано Бриселским споразумом, користи овакву реторику.

  • Политичке снаге на колективном западу преко својих сарадника у Београду, ослањајући се на албанско сепратистичко тело, покушавају да разоре могућност и право да српски народ на KиМ заснује преко потребну политичко-територијалну организацију као неки облик аутономије, а што је суштина ЗСО. Плаше се да би ЗСО била ослонац држави Србији у вези са заштитом српског народа. Они су свесни да то није никаква РС, јер је она формирана у другачијим околностима, а свакако резултат борбе српског народа и „Дејтона“, која је доживела међународно признање.

ХИЛ: СРБИ ЖИВЕ НА KОСОВУ ВЕKОВИМА

АМЕРИЧKИ амбасадор у Србији Kристофер Хил рекао је да је битно да се сви сложе око тога да Заједница српских општина мора да се формира, јер је предвиђена споразумом пре чак 10 година:

  • Други разлог је тај што не морате да будете историчар или антрополог да знате да Срби живе на Kосову вековима и имају право да одлучују о својој будућности. То је тест власти у Приштини да схвате шта мора да се реши да би испунили европске стандарде. Веома је важно да влада у Београду помогне Србима да буду успешни као заједница. Оптимиста сам да то може да се деси“, рекао је Хил.

Оставите Коментар