Запад је све мање спреман да следи сулуде захтеве председника Украјине Владимира Зеленског и да учествује у његовом „приватном рату.“ Да ли ће он или украјинско државно руководство сносити неке консеквенце због пада ракета у Пољску, нећемо видети јавно али на терену сигурно хоће, уверен је Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.
Пољска је острашћени противник Руске федерације и постојала је намера, каже наш саговорник, ако не у самом моменту падања ракета на пољско тле, онда сигурно након тога – да се кривица припише Русији како би се проширила зона сукоба.
Зеленски и његово окружење срљају да увуку у конфликт одређене земље НАТО-а и да на тај начин осигурају савезника, оцењује он.
Остаће до краја саме истраге непознаница да ли је постојала намера украјинског руководства да се сценарио напада припише Москви како би је оклеветали пред међународном јавношћу и како би се према члану 5 НАТО, бар суседне земље и Америка непосредно умешале у тај сукоб.
„Добро је што су САД веома брзо објавиле да се не ради о руској намери нити о руском војном средству. Сви су одахнули, јер су у првим сатима то означавали као зону сумрака и питање стратешких одлука обе стране да ескалација не доведе до непосредног сучељавања и сукоба САД и Русије. То би значајно угрозило европску и светску безбедност, јер би такав сукоб водио у нуклеарни рат“ уверен је наш саговорник.
Запад све мање спреман да следи Зеленског
На питање да ли ће Зеленски или украјинско државно руководство сносити неке консеквенце, наш саговорник каже да то вероватно нећемо видети јавно али да на терену сигурно хоће.
„Све мање је Запад спреман да носи и испоручује цену коју му Зеленски намеће, да учествује у његовом „приватном рату.“ Украјински председник није способан да процени моменат да је управо Запад у стању да окреће страницу и да на њима својствен начин покуша да оконча конфликт, а да у тим преговорима не изгуби.“
Украјинци губе офанзивну моћ
Државе Европске уније, каже Ковач, могу да помогну Украјини много по питању капацитета наоружања, јер се ради о 28 држава међу којима су оне и привредно најјаче са високо развијеном технологијом. Он каже да не треба причати о томе да ли постоје логистичке могућности, већ се спорна димензија колико су спремни и колико желе да издвоје.
„Чини ми се да украјинска војска губи офанзивну моћ, имају снагу само за позициони рат са покушајима офанзивних дејстава, без реалне моћи да то учине. Такав рат, који не даје плодове који не „ослобађа“ бивше украјинске територије и не доводи до изласка украјинске војске на руске границе, није од интереса ни за САД ни за Запад. Када Америка процени да престаје офанзивна моћ украјинских оружаних снага, онда ће ући у димензију непосреднијих контаката, политичких преговора, стварања замрзнутог конфликта. Са престанком пуцања топова и авио-бомби и ракета неће нестати овај рат. Он ће попримити друге димензије, остаће у области енергетике, економије, финансија, привреде са повременим чаркама на тој линији додира“, процењује наш саговорник који је и пензионисани генерал-мајор у пензији.
Американци и након рата остају у Европи
И када се рат оконча, Ковач је уверен да се Америка као велики диктатор неће повући са европског тла. Неће, по њему, нестати ни НАТО, а смисао њиховог присуства он тумачи управо као нарушавање безбедности Русије, односно њено разбијање и нестанак. Дубока држава Америке има у плану обезбеђење пута глобализације према Кини, јефтине сировине и велико тржиште, а то посредно намеће и кроз институције ЕУ и НАТО-а и кроз наоружавање и повећање издвајања за војне буџете у европским државама.
„Ми можемо да се порадујемо миру који може да дође и сутра али нисам сигуран да ће нацизам, милитаризам и НАТО из Украјине нестати. Она је још најспособнија да учествује у остварењу стратешких циљева САД у Европи“ рекао је Ковач.
ЕУ постала милитантна
Наш саговорник сматра да је веома тешко говорити о томе да Европа може да се ишчупа испод кишобрана Америке, јер је исувише упливала у све димензије ЕУ. Постоје државе чланице које су више сагласне са стратешким интересима САД него са европским, додаје он.
Ковач каже да је проблем што се ЕУ легитимисала као милитаристичка организација. Она раније није имала ту улогу нити су државе у њу улазиле са намером да учествују у ратовима и видимо да они без сагласности свих држава чланица доносе такве одлуке.
„Уколико би се сукоб у Украјини наставио онда би земље чланице различитим обимом учествовале у том пројекту да би се спровело више ротација, а све зависи од степена њихове обучености. Верујем да ће бити и реакција цивилног друштва на тај пројекат – зашто грађани ЕУ да издвајају новац и доводе у своје државе момке које обучавају за крвави рат“ рекао је Митар Ковач.