Унмик је све време знао за трговину органима Срба са Косова и Метохије (у периоду од 1998. до 2001. године), али је намерно ћутао о томе и заташкавао доказе, тврди медијски центар Руски експрес.
На све то, међународни тужилац, показују документа, слагао је и обмануо државне органе Србије да не располаже доказима о овим монструозним злочинима, који су с временом мистериозно нестали!
Све је нестало
Руски експрес је на својој Фејсбук страници објавио ексклузивна документа – копију поверљивог извештаја Унмикове канцеларије за нестала лица од 18. јуна 2004, из ког произлази да је екипа Унмикових истражитеља и форензичара била на лицу места у злогласној „жутој кући“ на северу Албаније, у околини Буреља, и да је тамо прикупила одређене доказе, битне за даљу истрагу. Докази су, наводе, депоновани у просторије Канцеларије за нестала лица у Ораховцу, али им се оданде губи сваки траг! На све то, Тужилаштво за ратне злочине РС је 2008. поднело захтев Међународној полицијској јединици за истраживање ратних злочина у коме захтевају да се истраже наводи које је бивша главна хашка тужитељка Карла дел Понте изнела у својој књизи (у вези са трговином органима), али су од међународног тужиоца Анунцијате Ћараволе добили писмо у коме се наводи да она о томе ништа не зна.
Сада се, захваљујући објављеним документима, види да је Унмик спровео истрагу – у документима су детаљно описане све просторије „жуте куће“, простор око куће, као и средства која су употребљавана приликом форензичке анализе.
Пут доказног материјала
– Детаљније форезничке анализе показале су да су видљиви трагови крви, те да је све уредно заведено и фотографисано – наводи се на сајту Руског експреса, као и да је у извештају наведен тим од осам људи који је спровео истрагу и имена двојице форензичара – Фриделунд и Гренџ – који су запечатили кутију с доказима.
Миодраг Линта, председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, каже да је ово доказ да се Унмик понашао пристрасно и да је увек био на албанској страни.
– Менторима Албанаца у Вашингтону и другим западним центрима моћи било је важно да сакрију злочине ОВК да би оправдали тезу да је Србија била окупатор, а ОВК ослободилачка војска – каже Линта.
И бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић у разговору за Курир каже да су тражили од Унмика податке о трговини органима, али да их нису добили.
– Ми смо тражили од Унмика податке и они су рекли да их немају. Потом смо се обратили Хагу, али су нам они поручили да су их уништили (уништавају се јер им је истекао рок, након шест месеци). Мени су из Хага сугерисали да те податке можемо да добијемо из Савета безбедности, који је оснивач Унмика. Тек из трећег пута СБ нам је дао те податке.
Сви сносе одговорност
Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за КиМ, каже да је све ово већ познато.
– Унмик је прикупио доказе о трговини органима и онда заташкао тај случај. Не верујем ни да Карла дел Понте није знала за тај злочин у време док је била тужилац. Они су решили да потисну српске жртве да би се показало да су само Срби чинили злочине. Сви сносе одговорност за то – Унмик, аутори извештаја, који нису о томе јавно говорили, они који су били дужни да поступе по извештају и прикупе нове доказе, велики део међународне заједнице… – каже Дрецун.
