Олег Голубовић је познат као саветник више српских политичара, привредник и оснивач неколико опозиционих странака. Одрастао је у Москви, а његов отац Радоје је био југословенски амбасадор у време доношења Резолуције Информбироа 1948. године, коју је и сам потписао и подржао. Олег се зато школовао у Русији, а познато да је неко време био ожењен унуком Јосипа Броза Тита Светланом.
Није познато када се тачно врато у Југославију, али је познато и да је у просторијама његове фирме „Tacon group“ на последњем спрату Педагошке академије почела је 1990. да ради Демократска странка, док је он сам често виђан у друштву оснивача те странке Драгољуба Мићуновића. Онда је нестао из ДС-а, па се поново појавио као сарадник Војислава Шешеља. Био је скупштински посланик из редова СРС, а био је и саветник Радована Каражића. После тога је у просторијама његове нове фирме у Београду освануо Покрет за демократску Србију некадашњег генерала Момчила Перишића.
Данас Голубовић живи повучено на Дивчибарама, али је осветлио неке догађаје који су се одвијали иза сцене у данима 5. октобра 2000. године. У то време Олег је био веза између демократа, чији је циљ био свргавање Милошевића, и Руса, који су у овој ситуацији желели да спрече крвопролиће.
- Ваш војни аташе, генерал Бармјанцев, ме је контактирао. Упознао сам га са својим помоћником, генералом Момчилом Перишићем, кога је Хашки трибунал касније ухапсио, присећа се Голубовић.
- Ујутро 5. октобра отишао сам у Скупштину. На улицама се већ створила гужва, стигли су и демонстранти из Чачка. Почели су сукоби с полицијом, било је нејасно шта ће се даље догодити, а прошириле су се гласине да ће реаговати војска. Преговарали смо, опозиција није имала појма шта да ради, каже он.
- Те ноћи ме је назвао Димитриј Рогозин назвао. Упознао сам га у Босни, кад сам радио за Радована Караџића. Дима ми је рекао да сутрадан долази руски министар спољних послова Игор Иванов на преговоре са Коштуницом у вези гаранција за безбедност Милошевића и његове породице, како не би било насиља. А поподне ме Рогозин назвао и потврдио да је све у реду. Ујутро сам стигао у градску скупштину, где је био опозициони центар, и о томе обавестио Зорана Ђинђића, присећа се Голубовић догађаја који су променили ток српске историје.
Он тврди да Русија није желела крв током револуције и да није желела интервенцију војске, јер би то неминовно могло довести до трагедије.
- Те догађаје није било могуће спречити. На исти начин као што је било немогуће спријечити Мајдан у Украјини. Обојене револуције широм света организоване су по потпуно истом сценарију. Пети октобар је такође дело Запада, али у Србији је тло већ било припремљено – баш као и у Украјини. Уливањем западног новца у такво окружење, процес је брзо почео, каже Голубович.
- Милошевић је за себе створио опозицију углавном из бивше мреже службеника државне безбедности. Запад им је дао новац и властитим рукама збацио Милошевића. То се често дешава са владом која жели слабу опозицију, каже он.
Голубовић је такође говорио и о својим искуствима са Милошевићем. Према његовим речима, Милошевић се радикално разликовао од Радована Караџића, кога Голубович сматра човеком са принципима, што је, према његовим речима, реткост међу српским политичарима.
- Пар пута сам кратко разговарао са Милошевићем. Био је снажан политичар, али није био стратег. За време рата у Босни, био сам саветник Караџићу. Сматрам га јединим нормалним српским политичаром, иако је песник. Два пута сам разговарао с њим након што су га одвели у Хаг. Нажалост, не могу му сада помоћи , каже мој саговорник.
Олег Голубович, који је сада у пензији има много пријатеља у Русији. Његова прва жена, са којом има кћерку је Рускиња, а други пут се оженио Светланом Броз, ћерке Жарка Броза, сина маршала Тита из првог брака са Рускињом Пелагејом Белоусовом. Специјалне службе су покушавале да одврате Светлану од везе са „руским шпијуном“, али она се одупирала, али је занимљиво даТито није дошао на њихово венчање. Олег и Светлана имају двоје деце – Ивана и Соњу, а овај брак је такође био краткотрајан.
Голубовић је у 90-им у Русији стекао много познанстава.
- У Јелциновим временима више пута сам се сретао са Александром Рутским, Сергејем Бабурином, Олегом Румјанцевим, Јевгенијем Амбарцумовим и радио са Јуријем Батурином, изузетно образованом, поштеном особом. Када је Јељцин поднео оставку, сви су мислили да ће га заменити Јевгениј Примаков, али Путин је дошао. Када је у Србији букнула побуна 5. октобра 2000. године понашао се апсолутно коректно. Тада овде није дозволио крв, као што је Запад тражио, сведочи Голубовић.
Он сада живи повучено на Дивчибарама, прилично разочаран политичком сценом у Србији.
- Одмакао сам се од политичког живота. Политичка сцена у Србији је под контролом Запада. Српска политика је одувек била брбљаоница, тако да то више не желим да радим. Југославија је постала највећа српска трагедија, каже Голубовић.
