Руски опозиционар Алексеј Наваљни је већ пет месеци у средишту односа Запада и Русије.
Због оптужби да је Кремљ наредио наводно тровање руског опозиционара Европска унија је званичној Москви увела нове санкције. Упоредо са режирањем „случаја Наваљни“ и увођењем санкција покренута је и хистерична политичка и медијска сатанизација Русије.
У међувремену је руски опозиционар најавио повратак у Русију 17. јануара.
Да ли се режирање „случаја Наваљни“ наставља и повратком Наваљног у Москву, и то неколико дана уочи инаугурације Бајдена у Вашингтону?
Кампања оптужби против Кремља, да је наредио наводно тровање Алексеја Наваљног, почела је петнаест дана пре него што је немачка лабораторија саопштила наводне доказе тровања. Дакле, тровање је прво измишљено у медијима, па су „медијски налази“ накнадно потврђивани „налазима“ немачке лабораторије.
Режирање „случаја Наваљни“ слично је хистерији против Русије из 2018. године када је по истој матрици унапред, па касније по исконструисаним доказима „потврђено“ да је руска држава „отровала“ двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља, који је био под заштитом Велике Британије.
Борис Џонсон, премијер Велике Британије, оптужио је тада Русију да је „зла и деструктивна сила“, а британски државни секретар за безбедност је рекао да је одговорност искључиво на Путину.
То је био окидач да мноштво западних земаља крене у „свој рат“ против Русије. У том рату оне су протеривале руске дипломате и додатно уводиле санкције, поред оних због Украјине. И у једном и у другом случају наводни докази из лабораторија никада нису предочени ни јавности, као ни руским истражним властима.
Наваљни се враћа у Русију, у недељу 17. јануара. Време проведено после изласка из берлинске болнице, а то је било крајем септембра, па до данас Наваљни је проводио у наступима на немачким медијима где је за „тровање“ оптуживао председника Владимира Путина и руску службу безбедности. Поред тога, позивао је земље ЕУ да уведу додатне санкције против Русије, појединаца, институција и компанија.
Тако је Брисел, у свом званичном службеном листу, за наводно тровање Наваљног оптужио директора руске службе безбедности (ФСБ), Александра Бортњикова, као и двојицу заменика руског министра одбране. Оптужен је и изасланик руског председника за Далеки исток.
Свима њима су уведене санкције и забране путовања у земље ЕУ. Такође, санкције су уведене и руском Државном истраживачком институту за органску хемију.
Колико је хистерија против Русије подгрејавана, говори и податак да је Наваљни тражио да се уведу санкције и руским посленицима културе који раде у европским земљама, као што је директор Минхенске филхармоније Валериј Гергијев.
Крајем новембра Наваљни се обратио и Европском парламенту, где је затражио не само пооштравање санкција против сопствене земље, него је упутио захтев да се не признају резултати наредних општих избора у Русији, који су предвиђени ове 2021. године, уколико се њему не дозволи кандидовање.
Питамо се: зашто је Наваљни, после толико проведеног времена у Немачкој, одлучио да се врати у Русију? Зашто се није вратио одмах после пуштања из берлинске болнице крајем септембра?
Наравно, било је потребно учествовати као „живи сведок“ у кампањи и хистерији против Русије, захтевати заоштравање санкција, ширити оптужбе против свих грађанина Русије који нису као он, па макар то били и културни посленици, уметници, музичари, спортисти…
Међутим, Наваљнијева обавеза деловања у иностранству, тренутно је завршена. Службе које управљају Наваљним процењују да је у години руских парламентарних избора, а то је управо 2021. година, неопходно Наваљног вратити у земљу, како би се клима и хистерија створена наводним тровањем пренела на сам изборни процес.
Наваљни је средство. Средство демонизације Путина и руске власти. Садашња демонизација проузрокована је чињеницом да Запад види да већина становништва подржава актуелну власт. То се могло видети на сверуском референдуму о промени устава у јулу 2020. године.
Говорити да је Русија „зла и деструктивна сила“ подразумева да су Путин и Кремљ персонификација тог зла. Рећи да је Путин злочинац који наређује тровање, да је диктатор који је опасан за демократију и свет, значи да је циљ деловања западних обавештајних служби управо промена руске власти.
Многи аналитичари су сматрали да је „случај Наваљни“ конструисан да би се блокирао гасовод Северни ток 2. Износили смо резерве према томе. То се, наравно, није догодило. Догодиле су се санкције, оптужбе и сатанизација Путина и Кремља, и повратак Наваљног у Русију.
Дакле, циљ је дестабилизација власти у Кремљу, прво конструисањем „тровања Наваљног“, па онда и повратком Наваљног, уочи општих избора 2021. године. Тиме се стварају услови да се дестабилизује евентуално поновно кандидовање Путина за председника државе 2024. године.
Исто тако, ударом на Путина покушава се спречити чвршће повезивање Русије и Белорусије, које се очекује у обе државе.
На који начин ће Наваљни да делује после повратка 17. јануара? Њега очекују две условне казне од 5 година, на које је осуђен због проневере новца. Надлежне руске институције су саопштиле да Наваљни није испоштовао условну казну, па му прети затворско издржавање казне, о чему ће да одлучи суд.
Но, занимљивост повратка Наваљног крије се у чињеници да се он враћа у Москву само неколико дана уочи ступања Бајдена на чело САД. Да ли је то баш случајно?
Обавештајне службе не раде ништа случајно. Неопходно је у Москви покренути неку нову „обојену револуцију“. Једна таква је пропала. Била је то „балотнаја револуција“ 2011/12. године, када је покушавано да се спречи кандидовање Путина на изборима, као и да се после Путинове победе у марту 2012. оспоре резулати тих избора.
Најјачу подршку демострантима тада је пружила администрација америчког председника Барака Обаме, у којој је Бајден био потпредседник САД.
„Балотнаја револуција“ је пропала, али намере те револуције нису. Зато је потребно Наваљног вратити у Русију. Чекају га општи избори ове године, и рад за интересе Запада у сопственој земљи, као и очекивана подршка Бајденове администрације.
Наваљном је свеједно да ли ће бити послат на издржавање затворске казне, јер се очекује да обе опције иду у прилог изазивања немира. Но, обавештајне службе са Запада никако да схвате Русију.
Руско друштво више није анестезирано западном пропагандом и одавно је схватило геополитику Запада. У тој геополитици Русији нема места.
А Наваљни?
Према истраживањима јавног мњења преко 95% грађана Русије је убеђено да он ради за интересе западних земаља.
