Као што је јасно потврђено, наше раније писање, централна тема овогодишњег Светог архијерејског Сабора СПЦ јесте Косово и Метохија. Како је став о томе питању једнодушан – одбијање било каквог облика независности „Републике Косово“, умножавају се притисци на Цркву од западних спонзора косовске независности.
У склопу расправе о стању о Цркви у региону, поред дугодишњих проблема, повело се рачуна о претњама по канонско јединство СПЦ које су дошле из тих центара моћи. Специфична је ситуација у свакој од некадашњих република: Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, а македонско црквено питање иако дуготрајно је поново актуелизовано од стране истих „играча“ на међународној позицији.
У Хрватској се, међутим, не очекују проблеми око попуњавања осечкопољско-барањске епархије; у Босни и Херцеговини су снажни притисци „међународне заједнице“ да се Патријаршија искључи из комуникације и да се она одвија само са подручним архијерејима; а у Црној Гори се очекује реактивирање притисака на СПЦ после инагурације новог-старог председника Мила Ђукановића, најкасније после краја туристичке сезоне. Цркви је брутално поручено из дипломатских кругова да ће подржавати све сепаратистичке тенденције.
Ипак, од става о Косову се неће одустати, могуће је да ће у каснијем периоду бити допуњен и опширним дипломатским меморандумом који би био упућен сестринским црквама и међународним установама. Црква је спремна за конструктиван разговор са међународним круговима и ако они буду прихватили право на став и јединство Цркве, реализоваће се ранија одлука о отварању представништва при ЕУ (какве имају и Руска и Грчка црква).
Ситуација у дијаспори је тренутно задовољавајућа, мада Црква није задовољна степеном сарадње са државом у том погледу. Најважније кадровско питање је попуњавање епархије франкфуртске и све Немачке.
Владика новограчанички Лонгин можда привремено повуче захтев за викаром, али се један број спремних монаха у наредном периоду упути у његову епархију. Начелно је прихваћен захтев Епископског савета за Северну и Јужну Америку да се у великој области од Флориде до Тексаса образује арондацијом епархије новограчаничке и источноамерике нова епархија, али ће њено креирање бити остављено за каснији период, јер је принципијелна одлука да се сада Устав Цркве не мења.
Канонским начином кандидатуре епископа која се отварањем списка кандидата доследно поштује, отворили су се притисци неких амбициозних теолога да буду викари владици Лаврентију. Владика је, међутим, одлучан у ставу да жели искусног монаха, доброг домаћина, који познаје менталитет народа и поштује српску традицију. То му је важније од академског степена кандидата и има пуну подршку патријарха у томе.
Стални викар који ће столовати у Пећкој патријаршији имаће титулу епископа „хвостанског“ као успомену на оближњу историјску епархију. Патријарха су нарочито погодиле прозивке да не жели да се сели у Пећ, јер је реч о демагогији, он је дуго службовао баш у Метохији, а из Пећи се тренутно не може ефикасно управљати целом Црквом.
Ове године је специфична ситуација око попуњавања Светог архијерејског Синода, јер се подразумевају велике обавезе чланова у припреми прославе 800. годишњице аутокефалије. Није искључено да ће се продужити мандат члановима којима у Синоду он сада истиче на још годину дана, јер су они најупућенији у припрему прославе.
