Иран је највио освету након убиства генерала Kасема Сулејманија у америчком нападу. ББЦ анализира колика је заправо претња Ирана судећи по војним капацитетима.
Величина војске
Процењено је да је у иранској војсци 523.000 активног особља у различитим функцијама, према Међународом институту за стратешке студије. То укључује 350.000 њих у редовној војсци и 150.000 чланова Исламске револуционарне гарде. Њих 20.000 је у морнарици, а из ове групе патролирају у Ормуском мореузу, месту више сукоба, укључујући и оне у којима су заплењени страни танкери. Исламска револционарна гарда такође контролише јединицу Бадиџ, волонтерску снагу која помаже да се сузбију унутрашњи сукоби. Ова јединица потенцијално може да мобилише више стотина хиљада особља, пише ББЦ.
Исламска револуционарна гарда (ИРЦГ) установљена је пре 40 година да брани исламски систем у Ирану и осамаосталила се као велика војна, политичка и економска сила.
Упркос томе што има мање трупа у регуларној војсци, сматрана је за једну од најауторитативнијих у Ирану.
Операције ван земље
Елитна јединица Kудс, коју је водио генерал Сулејмани, спроводи тајне операције на међународном плану за ИРЦГ и извештаје подноси врховном вођи Ирана, ајатолаху Алију Хамнеију. Верује се да има 5.000 чланова.
Јединица је послата у Сирију, где су саветовали снаге лојалне Башару ел-Асаду и шиите.
У Ираку су подржавали доминантно шиитске парамилатарне снаге које су помагале у победи над групом Исламске државе.
Ипак, САД тврди да је Kудска јединица имала већу улогу у финансирању, тренирању и обезбеђивању оружја и опреме организацијама које је Вашингтон означио као терористичке на Блиском истоку, попут Хезболаха у Либији и палестинском Џихаду.
Економски проблеми и санкције нашкодили су увозу оружја у Иран, које је релативно мало у односу да друге земље у региону. Вредност увоза у области одбране између 2009. и 2018. године је једнака 3,5 одсто увоза Саудијске Арабије у истом периоду, према подацима Међународног инситута за мировне студије у Стокхолму.
Већина увоза Ирана је из Русије, а остатак је из Kине.
Да ли Иран има ракете?
Да, ракете су главна дика војске, с обзиром на мањак ваздушних снага у поређењу са ривалима попут Израела и Саудијске Арабије.
Министарство одбране САД у извештајима наводи да је Иран по питању ракета највећа снага Средњег истока, обухватајући ракете претежно кратког и средњег домета. Такође, наводи се да Иран тестира свемирску технологију која би омогућила развој интерконтиненталних ракета.
Развој последњих закочио је нукеларни споразум из 2015. године, наводи краљевски аналитички центар Руси. Али, додаје се да је то можда и прекинуто с обзиром на непоузданост тог договора.
У сваком случају многе мете у Саудијској Арабији и Заливу могле би да буду у домету тренутних иранских ракета, потенцијално и у Израелу.
У мају прошле године, САД је послао Патриот, антиракетни одбрамбени систем на Средњи исток услед повећања тензија са Ираном.
Неконвенционално оружје
Упркос годинама под санкцијама, Иран је развијао дронове.
У Ираку, ирански дронови су коришћени од 2016. године у борби против Исламске државе.
Иран је, такође, улазио дроновима са наоружањем у ваздушни простор Израела из база у Сирији, према центру Руси.
У јуну 2019. Иран је оборио надзорни дрон САД, тврдећи да је нарушио њихов ваздушни простор у Ормуском заливу.
Други аспект иранског програма дронова је то што их радо продају и шаљу својим савезницима и заступницима у региону, сматра Џонатан Маркус, Би-Би-Сијев дописник за одбрамбена и дипломатска питања.
У 2019. дроновима и ракетним нападима оштећена су два кључна саудијска нафтна постројења. И САД и Саудијска Арабија то су повезале са Ираном, иако Техеран демантује.
Сајбернапади
Након великог сајбернапада 2010. године на иранска нуклеарна постројењам земља је почела да развија сопствене капацитете у сајберпростору.
Према војном извештају САД, мета Ирана биле су ваздухопловне компаније, компаније које се баве енергетиком и природним ресурсима и фирме за сајбершпијунаже широм света.
Такође, у протеклој години Мајкрософт је саопштио да је хакерска група из Ирана повезана с тамошњом влашћу, циљала америчку председничку кампању и покушавала да провали у рачуне званичника владе САД.
