Преживјесмо још један “црни петак”. До прије неку годину нисмо знали ни шта је “дан заљубљених”, “ноћ вјештица” је била хорор филм, а да ју је нека учитељица “славила” са дјецом у школи, у најбољем случају би се извукла уз оптужбе да је мордбина, а данас смо ето, догурали и до црног петка. Испадаш глуп и назадан ако ниси чуо за западњачке конзумеристичке измишљотине, а ненормалан ако не желиш у њима судјеловати.
Живимо у друштву гдје је нормално да насловну страницу добије старлета којој је пукло силиконско дупе. Гдје је императив да будеш будаласт, неморалан, некултуран и настран. Данас си луд ако не гледаш ријалитије, ако не пратиш полуписмене јутјубере који играју игирце или се мајмунирају по граду, ако си овисан о својој жени, а не о порнографији.
Јесу то западњачке вриједности за које наше друштво још није “сазријело”? Јел то та Веберова етика којој се Вучић диви? Јесу то Пленковића учили 20 година у Бриселу? Kонзумеризам, хедонизам, преждеравање, опијање, дрогирање, промискуитет, бејсомучно шопингирање? Умјетно стварање потреба, измишљање вијести, производња илузије?
Брак постаје само “комадић папира” и има “рок трајања”. Жену увјеравају да не треба радити за мушкрца и дјецу који је воле, него за послодавца. Дјете само “има право изабрати спол”, па може бити “дјечак са вагином или дјевојчица са пенисом”. Мушкарци висе по кладионицама које ничу на сваком углу. Идите у било коју земљу на западу. Све сам их прошао. То су друштва наказа, неморала, отуђених појединца, стерилних жена, импотетнтних мушкараца и незаустављивог раста исламских миграната.
Рођени смо у земљи у којој су се на данашњи дан клале свиње, а сад нас третирају као свиње пред клање. У мом граду је 1991. живјело 180 000 становника, данас их нема ни 110 000. Kад из Венецуеле побјегне 10 посто становништа онда је катаклизма, а кад из Хрватске побјегне 10 посто становника онда ником ништа.
Kако смо у 30 година дошли од Десанке Максимовић до Kије Kоцкар? Од Бранка Kоцкице до Баке Прасета? Од Арсена Дедића до МЦ Стојана? Да ли сад схваћате шта значи промјена свијести?
У земљама сељака, на брдовитом Балкану, са оваквим звијездама, медијима, полтронским новинарима, полуписменим интелектуалцима и политичарима којима је корупција у сваком удаху и издисају, сваки је петак црн, да црњи не може бити.
Горан Шарић
