Божидар Жугић, поручник краљевске војске Југославије, пресудио је свом команданту, пуковнику Божидару Ристићу револверским хицем када је истакао белу заставу и предао јединицу окупатору. Kада је Ристић 13. априла 1941. године, после напада Хортијеве мађарске фашистичке војске, хтео да преда јединицу. Док су Ристић и фашистички командант преговарали о предаји, пуковник Божидар Ристић је са 16 сабораца иступио испред постројеног пука за предају и упитао: „Зар се овако брани отаџбина?“. Војничком дисциплином, због чина предаје поносно је потегао пиштољ и првим метком убио Ристића. Следећи метак погодио је Хортијевог официра. Руке два противника пале су пре руковања и озваничења капитулације. Хортијеве фашистичке мађарске снаге су готово истовремено осуле паљбу по војницима, а тело Божидара Жугића, прегажено тенком, бачено је на оближње ђубриште.
Очевици су касније сведочили да је Жугић пре пуцња упозорио команданта Ристића речима „господине пуковниче, тако се отаџбина не брани. Ја се не предајем, официр Краљевине Југославије се не предаје, он може само да погине“. Овај догађај у комунистичкој Југославији остављен је по страни, о њему се дуго ћутало – ваљда зато што је Жугић био веран краљу и отаџбини. Поред Божидара у рату су погинула и његова рођена браћа. Међутим, ни то није било довољно да се јуначка породица Жугић смести у посебан ред великана где и припада. Херојском делу Божидара Жугића су се зато дивили сви остали, чак и непријатељи. Тако је у једном дневном листу у Будимпешти забележена изјава немачког фелдмаршала Максимилијана који је рекао да је догађај из Гложана пример саможртвовања и да је кажњавање старешине смрћу највећи морални и патриотски чин припадника једне армије!
Тело овог хероја је „достојно“ сахрањено тек после скоро 20 година и то у заједничку гробницу где су посмртни остаци однесени 1959. Онда су га се веровали или не, локалне комунистичке власти сетиле и подигле му спомен плочу са огромном петокраком на врху. Неправда је изневелисана тек деведесетих када му је поред ње, подигнута још једна спомен плоча са православним крстом и грбом којем је заиста овај српски јунак и припадао.