У Бечу је непосредно пре католичког Божића формирана нова савезна власт коју предводи бивши министар дипломатије, један од најмлађих светских дипломата Себастијан Курц. Вест која је међутим привукла посебну пажњу европске и светске јавности била је чињеница да су као коалициони партнери Курцове Народне партије у нову Владу ушли и чланови евроскептичне Слободарске партије Аустрије Хајнца Кристијана Штрахеа. Реч је о странци која је позната по својим просрпским ставовима, која отворено подржава очување КиМ у саставу Србије и самосталност Републике Српске.
Још већу пажњу домаће и светске јавности привукла је вест да су Слободари у новој црно-плавој владној коалицији добили чак шест министарстава; реч је о најважнијим ресорима попут министарства одбране, унутрашњих и спољних послова док је њихов лидер постављен на функцију подканцелара, тако неформално поставши десна рука најмлађег премијера у Европи.
Овакав развој догађаја узнемирио је глобалистичку елиту како у самој Аустрији тако и у ЕУ. Сам наговештај уласка суверенистичких и националистичких снага у власт једне од важнијих држава чланица ЕУ био је узрок да је аустријски шеф државе, Александер Ван дер Белен (иначе члан проевропске партије Зелених), већ и пре него што је будућем канцелару Курцу дао мандат за састав нове Владе позвао нову власт да поштује права мањина и учини све како би сви становници Аустрије живели у благостању без обзира на њихову верску, етничку или грађанску припадност. „Поступање са најрањивијим и најугроженијим члановима нашег друштва најбоље показује колики је степен наше толеранције и колико су заиста вредне наше заједничке европске вредности„, истакао је Ван дер Белен.
Убрзо након овог Беленовог апела међу реакционарским силама унутар Европске уније појавило се све више оних који су кренули да упућују салве критика на рачун одлуке Курца да за своје партнере изабере, како их они називају, „крајње десничарску, екстремистичку Слободарску партију„. Неолибералне кругове унутар ЕУ узнемирила је чињеница да ће изгубити контролу над политиком једне од кључних држава чланица у централној Европи која ће, како је то најавила нова Влада у Бечу, убудуће бити кројена према властитим државним и националним интересима Аустрије. Став њених представника да се „Аустрија убудуће више неће беспоговорно потчињавати сваком закону који стигне из Брисела већ ће његову примену размотрити у светлу питања колико се њиме штите интереси аустријских грађана“ уздрмала је темеље бирократске и елитистичке ЕУ и послала сигнал њеним представницима да је време да се нешто предузме.
Резултат тога је покретање једне опште хајке и смишљене пропаганде против Слободарске партије Аустрије, а кључну улогу у томе понео је човек чије је име Србима (а посебно онима са КиМ) добро познато јер се везује за злочине, трговину наркотицима и отимање јужне покрајине. То име је – Бернард Кушнер.
Бивши шеф УНМИК-а (у чијем мандату је дошло до невиђених злоупотреба међународне мисије УН на КиМ које су имале за циљ развлашћивање државе Србије на простору јужне покрајине) покренуо је ових дана петицију „против ширења екстремне националистичке идеологије која разједа темеље европске демократије„. Кушнер је ову акцију покренуо заједно са својим сарадником Бењамином Абтаном, председником европског противрасистичког покрета (ЕГАМ). Њих двојица у јавном писму позивају институције ЕУ као и све „одговорне и савесне“ европске политичаре и интелектуалце да бојкотују „крајње десничарске министре у новој аустријској Влади“ и председавање Аустрије Савету ЕУ у другој половини 2018. године.
„Не окрећимо главу пред чињеницом да наследници нацизма преузимају кључне функције у новој аустријској Влади. Због тога су угрожени сви становници Европе; угрожени због њихове изопачене идеологије мржње. Демократија и Европа суочавају се са новим ударцем и са новом претњом по свој даљи опстанак!„, наводи се у писму „бранитеља европске демократије„.
Потписници писма сматрају да је дејствовање против рехабилитације нацизма у Европи неопходно и у том погледу поручују да борба против тог „повамипреног зла“ мора да се води „свим средствима„, не презајући чак ни од употребе илегалних, насилних метода. Они, како сами истичу, верују „да је одлучан отпор против екстремних десничара етичка, грађанска и политичка дужност свих Европљана„.
У писму се такође позива на „изопштење аустријске Владе из Европе„, под чиме се подразумева обавеза свих органа ЕУ и њених представника да откажу гостопримство сваком крајње десничарском министру из Аустрије; њима би требало да буде забрањено учешће на састанцима европских министара и заједничких институција Уније. „Европска унија је угрожена, а њену будућност осигураће једино одлучна борба за темељне европске вредности!“, закључује се у поменутом писму.
Не треба да чуди што је управо Бернард Кушнер један од најгласнијих поборника „борбе против европских десничара“ јер му управо та борба служи као идеална замена теза и кринка за заташкивање свих прљавих радњи у којима је учествовао као један од највећих заштитника исламистичког тероризма док је службовао као шеф мисије УН на Косову и Метохији.
Подсетимо да су управо захваљујући логистичкој и финансијској подршци овог бившег француског министра здравља многи злочинци терористичке ОВК измакли руци правде. Кушнер је своју позицију у УНМИК-у користио како би прикривао албанске злочине над српским народом; он је чинио све како би заштитио вође ОВК иако је био упознат са свим њиховим методама етничког чишћења, киднаповања и ликвидирања српских цивила са КиМ. Да није било помоћи и подршке овог француског србомрзца Хашим Тачи и његови најближи сарадници из редова ОВК данас би се налазили тамо где им је и место – иза решетака, служећи дугогодишње робије.
Кушнер је упркос знању да се киднаповани и отети Срби пребацују у логоре у Албанију где им се ваде органи и упркос информацијама о постојању „Жуте куће“ и чињеници да се ОВК бави кријумчарењем оружја и дроге вешто скривао истину од очију јавности и активно помагао албанским терористима у спровођењу њихове крваве агенде протеривања и масакрирања српског живља у јужној покрајини. Тако је према сведочењу бившег шефа УНМИК-ове полицијске јединице за борбу против тешког криминала, Стјуа Келока, Бернард Кушнер још у јануару 2000. године наредио УНМИК полицији да не сме да врши претресе ниједног лидера ОВК, или њихових ближих рођака, без његове изричите дозволе!
Да је Бернард Кушнер (био) ватрени присталица „независности Косова“ и савезник великоалбанских сепаратиста говори и чињеница да је током свог мандата у оквиру УНМИК-а донео мноштво уредби које су за циљ имале деконструкцију српских институција на КиМ и протеривање државе Србије из јужне покрајине. Одлуком о валутном систему он је српски динар као дотадашње средство плаћања на КиМ заменио немачком марком чиме је чак и према речима његовог непосредног шефа, генералног секретара УН Кофи Анана, „грубо нарушен суверенитет Србије у јужној покрајини„. Елиминацију српског присуства на КиМ Кушнер је наставио Одлуком о телекомуникацијама, којом је ПТТ Косова издвојен из система ПТТ Србије, а Железница Косова из ЖТП Београд. Своју патолошку мржњу према свему српском показивао је и тако да је преостале Србе на КиМ гурнуо у потпуни медијски мрак, спречавајући им да имају приступ српским радио и ТВ станицама и српској штампи.
Циљ Бернарда Кушнера био је очигледан: јачање елемената државности „косовских привремених институција“ како би се утабао пут једностраном проглашењу „косовске независности„.
Познавајући све те чињенице није тешко закључити зашто се данас управо Бернард Кушнер јавља у улози одлучног борца против наводне „екстремистичке идеологије“ Слободарске партије Аустрије и позива на бојкот нове аустријске савезне Владе. Та власт је као један од својих приоритета зацртала одлучан обрачун са политиком радикалног ислама и сузбијање тероризма као највеће безбедносне претње са којом се Европа данас суочава. Међу те претње несумњиво спада и постојећа илегална мрежа трговине оружјем, дрогом и људским органима коју у Европи контролишу шиптарски криминалци са КиМ и Албаније, управо они којима је Бернард Кушнер годинама шитито леђа и заташкивао све њихове прљаве активности и ратне злочине над Србима и осталим неалбанцима.
Овај ратни профитер уплашио се да ће даљим јачањем аустријских слободара и осталих европских суверенистичких снага којима је својствен став о подршци територијалном интегритету Србије и њиховом потпуном политичком афирмацијом доћи до пресецања путева криминала који воде са КиМ у Средњу и Западну Европу и до разбијања шиптарске нарко-структуре што би довело до тога да на површину исплива и Кушнерово учешће у трговини дрогом и органима отетих и убијених Срба. Све то би, наравно, угрозило положај и углед овог бившег француског дипломате, расветлило његову улогу у десрбизацији и отимању КиМ и показало да су његове руке као Тачијеве и Харадинајеве – до лаката окрвављене српском крвљу. Зато Бернард Кушнер сада и покреће петиције и позива на санкционисање „европских нациста“ желећи на све начине да прикрије праву и европској јавности подметне лажну, фабриковану истину.
Али истина је само једна и она ће кад тад угледати светлост дана. Истина је да су једини екстремисти и фашисти у Европи данас они који под плаштом „демократије и људских права“ урушавају суверене државе, а европским народима негирају право на сопствени национални идентитет. Истина је да су управо Бернард Кушнер и људи њему сличних (неолибералних) идеолошких опредељења први пружили руку сарадње исламском милитаризму и фундаментализму, и то управо на Балкану, подржавајући терористичко-сепаратистичке хорде Шиптара на КиМ и муџахедина у Босни и Херцеговини у њиховим ратним походима на српске територије. Зато екстремисти нису они који се данас боре против насилне исламизације Европе већ они који су ту исламизацију својим поступцима подстакли и омогућили.
Није Слободарска партија Аустрије та која ће дестабилизовати Европу и посејати „семе нових сукоба“ на Старом континенту већ су то они политички кругови у ЕУ који ту партију данас са свих страна нападају и сатанизују. И зато је дужност сваког одговорног Европљанина да се одупре њиховој медијској манипулацији и подржи оне снаге које се истински боре за очување слободе, самосталности и независности европских народа и њихових држава.
У закључку бих желео да се вратим на речи Ван дер Белена који је, плашећи се „слободарских екстремиста“, позвао на толеранцију према мањинама. Оно што је аустријски председник прећутао је чињеница да је управо та неодговорна политика „отворених граница“ и широке толеранције према свему и свачему главни узрочник дестабилизације безбедносних прилика у Европи. Политика поштовања мањинских права је свакако потребна и добро дошла, али не на начин на који она из нечега позитивног и пожељног прелази у нешто негативно и деструктивно, у средство рушења државе и базичних вредности њеног већинског народа. Управо је таква политика омогућила радикалним елементима да се под плаштом „угрожених етничких заједница“ шире и да јачају своју структуру, злоупотребљавајући поверење и помоћ коју им је пружила држава. Свако даље инсистирање на примени такве политике зато неће допринети већој демократизацији и мултиетничности друштва већ ће водити у продубљивање безбедносне кризе широм ЕУ и створити услове за остварење највеће претње по слободу и самосталност европских народа – Исламског калифата у срцу Европе.
Данијел Игрец
Извор: vidovdan.org
