Немиле сцене које смо јуче могли да гледамо осим застрашујућег призора у којима припадници истог народа багерима и чекићима крвнички насрћу на своју браћу по крви, доносе и већ учестало питање зашто и куда то наш народ иде? Одговор на ово питање постоји и прилично се лако дефинише али за њега морамо окренути главу уназад и прочитати шта то пише у корицама наше историографије. Тачан одговор на ово питање је дао чувени Јован Цвијић у опису дела српског народа које је дефинисао као припаднике „Рајинског менталитета“:
Због робовања под Турцима у овоме типу се развила потиштена и нижа класа: раја. Од многобројних рајинских особина највише падају у очи оне особине које потичу од моралне мимикрије(способност појединих организама да се прилагођавају средини како би смањили своју угроженост). Под тим разумемо утицај суровости и насиља господара на менталитет овога становништва или и последице подражавања овим господарима. Послушност и напор робова да се угоди жељама и укусу господара били су главни чиниоци овога преображаја.
Предосећајући шта се од њих очекује и шта је за њих било корисно да чине у свакој појединој прилици, кметови су у себи стварали рајинску душу, тј. постали су потиштена и потчињена бића.
Први је знак мимикрије у овим областима био примање арбанашког одела. Затим је дошло усвајање њихових покрета, понашања и самог језика, тако да се на путу и на тргу нису могли разликовати Срби од Арбанаса.
Закључак ове дефинице ће бити кратак осврт Драгоша Калајића на ову сорту људи: „Рајински менталитет одликује падање на колена пред страним господаром и спремност на бестидно служење сваком освајачу, те склоност опонашања одговарајућих узора живота. Колико су носиоци рајинског менталитета понизни пред страним господарима – толико су свирепи у тлачењу српског народа и прогону сваке слободоумне и храбре српске главе.“
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: