Објективни критеријуми да нека савремена држава присваја конкретну историјску личност су следећи (довољно је испунити један од њих):
1) Одређена историјска личност је живела и радила на територији дате државе;
2) Одређена историјска личност припада државотворној нацији дате државе;
3) Одређена историјска личност је за живота изразила жељу да буде повезана са датом државом или њеном државотворном нацијом.
Прво, Никола Тесла није рођен у Хрватској, не само зато што Хрватска као независна држава постоји тек од 1991. године (ако не рачунамо НДХ), већ зато што је Тесла рођен у засебној административној јединици Аустријског царства познатој као Војна крајина 1856. године. Војна крајина је укинута 1881. године, а Тесла започиње своје студије 1875. године у Грацу. Ни у једном тренутку он се не школује нити пребива ван Војне крајине док не одлази у друге делове Аустроугарске монархије – у Аустрију, Словенију, Чешку, Мађарску.
Тесла, дакле, добија образовање у сфери електротехнике ван граница данашње Хрватске, док прво запослење које га ставља на пут науке добија у Паризу и Стразбуру, радећи за америчку компанију Томаса Едисона. Остатак свог живота, у који спада најплоднији део његовог рада као научника и изумитеља, Тесла проводи у Сједињеним Америчким Државама.
Друго, неспорно је да је Никола Тесла по националној припадности био Србин, по вероисповести православни хришћанин. Неспорно је не само у српском дискурсу, већ се такви подаци врло лако могу наћи у свим интернет изворима на енглеском, попут Енциклопедије Британике у којој Тесла слови за српско-америчког проналазача и инжењера („Serbian American inventor and engineer”), сајта познатог канала History где се Тесла описује као српско-амерички инжењер и физичар („Serbian-American engineer and physicist”) или напослетку у америчком часопису Смитсонијан института у Вашингтону – „српски физичар, инжењер и проналазач („Serbian physicist, engineer and inventor”).
Стављањем лика Николе Тесле на кованицу евра, уколико Хрватска уопште буде примљена у еврозону 2023. године, заиста ће промовисати српску културу, јер је Никола Тесла свуда препознат као научник српског порекла. Ове године је и централна канадска провинција Онтарио званично прогласила 10. јул за Дан Николе Тесле, као знак поштовања српској заједници која тамо живи, а у закону поменуте провинције Никола Тесла слови за српско-америчког изумитеља и инжењера („Serbian-American inventor and engineer”).
Треће, Никола Тесла никада се није декларисао као Хрват. Тесла је писао о свом српском пореклу, о својој православној вери, о свом завичају – Лици, изражавао је подршку и поштовање новоствореној држави Јужних Словена – Југославији. Аргументи либерала да Тесла не би имао ништа против да буде повезан са Хрватском је истина искључиво у историјском контексту предратне Хрватске у склопу Југославије, али никако Хрватске која иступа из Југославије, чинећи притом масовне злочине, било то 1940-их или 1990-их.
Кристално је јасно да је коришћење лика и дела Николе Тесле од стране Хрватске, једнако томе да Србија почне да користи лик бана Јосипа Јелачића само зато што је овај рођен у Петроварадину, који данас припада територији Србије. У овом одељку треба споменути и чињеницу да је споменик Николи Тесли у Госпићу за време грађанског рата у Хрватској дигнут у ваздух од стране хрватских ултранационалиста, да је Трг Николе Тесле у истом граду преименован у Трг Анта Старчевића, главног идеолога хрватског екстремизма, који ће надахнути и усташки покрет. За време усташког геноцида над Србима у Другом светском рату убијено је 119 припадника породице Тесла, наследника те породице у Теслином родном селу Смиљану више нема.
На контрапитање – какво Србија има право да се повезује са Николом Теслом, одговор се може наћи у другој и трећој тачки критеријума за присвајање историјских личности. Никола Тесла је био Србин по националности, што значи да се његовим ликом може служити свака држава у којој је државотворна нација српска. На исти начин, примера ради, Италијани славе Кристифора Колумба који је рођен вековима пре настанка италијанске нације у 19. веку, али је пореклом био Ђеновљанин, из Лигуријске области.
Истина је да животна делатност Николе Тесле ни на који начин није била повезана са Србијом, нити било ком другом српском државом тог доба, он и јесте амерички научник у том смислу да је у тој држави добио могућност да се бави науком, али његову српску националну припадност нико не доводи у питање.
P.S. На илустрацији Извод из крштенице Николе Тесле, написаног на лепом црквенословенском језику, 28. јуна 1856. године (по старом календару).
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
