Након правоснажне пресуде којом се након 11 и по година ослобађам од кривичне одговорности многи псеудо-новинари, антифа, и разне друге незналице су потпуно збуњени и затечени. Дужан сам због њиховог спиновања да појасним како је дошло до обарања првостепене пресуде. Покушаћу да разјасним целу ситуацију за онога ко није пратио суђење.
Зашто сам ослобођен? Нећете веровати. Шокираћете се. Пашћете у несвет. Заплакаћете…
Или које већ наслове дају медији.
А одговор је прост: Поштовао се закон. Поштовале су се међународне повеље. Поштовао се Устав!?
А то је ваљда само у Србији шокантно и скандалозно.
Прво и основно: мени су судили два пута за исто дело! Година сам тврдио да не могу да ми суде, да је суђење незаконито, али нико се није обазирао на то.
Нажалост, јавност у Србији не зна много о томе али ја сам 2007. правоснажном одлуком ослобођен прекршајне одговорности.
Многима није јасно како се меша прекршајни и кривични поступак. Али пошто се ради о потпуно истом чињеничном стању и догађају и испуњавају се критеријуми повреде начела “не бис ин идем” било је лако изрећи овакву пресуду.
Апелациони суд је испоштовао Устав Републике Србије који у члану 34. став 4 гарантује правну сигурност у казненом праву, одредбом да нико не може бити гоњен ни кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен. Подсећам опет да сам ја правоснажно ослобођен још у октобру 2007.
Изгледа у Србији Устав нико не зарезује па су на судије скочили да гракћу са свих страна. Подсећам да је Апелациони суд морао да се држи Протокола бр. 7 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, ако већ псеудо-новинари мисле да Устав није довољно важан.
Да ме Апелациони суд није ослободио, на суду у Стразбуру би овај случај био рутинска ствар, а држава Србија би се поштено избламирала. Судије Апелационог су разумни људи и познају праксу Европског суда за људска права, а и ја сам суду доставио неке примере из судске праксе. Поред тога постоји и пресуда Уставног суда из 2014. која о томе говори, такође сам им је доставио.
Без разлога се острашћени антифа и слични љуте на Апелациони суд, јер да је онаква пресуда потврђена, пала би сасвим сигурно у Стразбуру. Апелациони суд је спасао част државе Србије и новац пореских обвезника. Али то будале из медија и неки идиотски политичари не виде и не желе да знају.
Иначе суд није разматрао након тога ништа друго из моје жалбе, а ту има простора за десет ослобађајућих пресуда. Две веома битне повреде одредаба кривичног поступка, поред невероватно погрешно утврђеног чињеничног стања итд.
То рецимо неко попут Боже Пелевића нема појма а усуђује се да јавно коментарише.
Да неким случајем занемаримо да ми је већ суђено 2007. опет бих био ослобођен јер кривичног дела ни нема! У целој оптужници битна је ствар некаквог “фашистичког поздрава”. А да се то заиста и десило то није од 2009. кривично дело јер по закону о Забрани манифестација неонацистичких или фашистичких симбола и обележја (Сл.гласник РС бр.41/2009) овакви “поздрави” су постали прекршај.
То мало људи зна, па ето да и то откријем. И у том случају бих био ослобођен.
А да ни Закон из 2009. није на снази, опет никаквог “фашистичког поздрава” није ни било!
Судија у првостепеној пресуди каже да сам дизао руку у нешто што “личи на фашистички покрет”. Сулудо зар не?Тако је баш писало у пресуди “ЛИЧИ”!!!
Ниједан снимак осим моје руке са три прста. Ниједна фотографија, ниједан сведок. И ту би опет пала пресуда.
А да нисам већ ослобођен, да су покушали оптужницу са “насилничким понашањем” и ту слабо стоје. Апсолутно сви сведоци осим једног лажног сведочили су у моју корист. Најмање десетак сведока из жандармерије на пример. Тако да би и у том случају пресуда пала.
Ја сам био нападнут од Чанкове и Чедине руље, сви који су били тамо то знају. Двоје људи било је крваве главе са стране ограде где сам ја стајао, повредили су их Чанкови и Чедини насилници бацајући цигле и камење. Те године сам поднео и кривичну пријаву против организатора али наравно ништа није било.
То особе попут Пелевића и сличних наводно не знају. Ни псеудо-новинари не знају. А цео Нови Сад то зна. Имате и на јутјуб каналу снимак.
Како год да окренете оборену пресуду против мене за догађаје од 7.окотбра 2007. у свим случајевима и на све начине би таква пресуда пала!
У свим нормалним државама и правним системима. Једино у глави поремећених антифа и оних који би да пресуђују без закона ова пресуда и оптужба се још држи.
Посебно је застрашујуће које су изјаве коментарисања одлуке Апелационог себи дозволили Игор Мировић, Зорана Михајловић и онај свима познати Ненад Чанак, али и медији попут Блица. То је отворени удар на правну државу и независно судство. Удар на Устав и људска права.
Али небитни су, готово је.
Сад неки траже кривце. Кажу неке незналице да се нисам требао гонити прекршајно па не би било проблема. Какав идиотизам. Грешка је уствари била у томе што је покренут политички кривични поступак.
Седам судија је промењено у првостепеном поступку, не бих да их наводим по имену. Укупно 11 судија укључујући Апелациони бавило се овим случајем. Оптужница мењана три пута.
Поред њих овај случај је за 11.5 година прошао власт шест влада. За то време било је 4 министра правде. Прво је то био Душан Петровић звани Дупе из Демократске странке, њега треба псеудо-новинари да криве пре свих. Затим Снежану Маловић такође из ДС која је радила веома глупе ствари за свог мандата, гонила ме по свету и бламирала државу Србију.
Ситуација у правосуђу је мало поправљена за време Селаковића из СНС. И на крају у време мандата Неле Кубуровић овај случај је решен.
И нема ту више шта да се прича, надам се да ће будале извући неке поуке из свега овога.
Пре свих медији који суде и пресуђују, проглашавају кривце без пресуде што је потпуно незаконито.
Кад је пресуда објављена неколико дана је било ћутање медија. Када сам пресуду добио ћутао сам и ја цео један дан. Пошто нико није објављивао иако су по закону о информисању дужни објавио сам ја на свом сајту и твитеру. Проширило се као пожар,а медији су објавили само зато јер су по закону дужни. Није још објавио само Курир, али полако, и за њих ваљда има закона.
Ако будем у финансијској могућности неки медији ће бити и тужени.
Тако да господо, поново смо у послу.
И најважније, правда је победила, а ови који су ширили лажи и мржњу 12 година могу само са жалошћу да констатују да су изгубили.
Хвала лепо, довиђења.
Горан Давидовић
