Имам једног пријатеља који на питање шта је по вероисповести радо одговара “Циган, Делија”. Нисам баш на том нивоу фанатичности, али сам довољно загрижен да последњу “црвену” из џепа ставим на наше против Бајерна и притом ложим масу реченицом “поновиће се ‘91”.
Логично, није се поновила – кукавички приступ, недостатак храбрости и идеје и квалитет и систем са друге стране учинили су да на семафору на крају пише 0:6.
Када би, вођени овом логиком, питали лидере опозиције шта су по вероисповести, када би били искрени, као што нису, објаснили би да су вехабијски фанатично “лопови и олоши”. Као такви, наравно, верују у нови пети октобар, али верују и у пад Новог Сада у њихове шапе.
Баш као и када су били власт, огрезли у украдене и отете милионе, убеђени у свој лажноелитни статус, тако и сада верују да у приградским насељима у које ништа нису улагали живе хорде крезубих, прљавих и неписмених. Аријевски чисти, дискриминисали су и одбацили десетине хиљада дивних родитеља, деце, радника, студената, пензионера само зато што не живе у отетим становима у центру.
Власт Милоша Вучевића, показују резултати, а не речи купљеног и уцењеног Томе Ловрековића, не зна за грађане другог реда и не одбацује ниједног Новосађанина.
У том тиму, формацији, постоји неколико веома озбиљних играча који заиста брину о својим срединама и самим тим чине да је СНС у овом граду моћни Бајерн наспрам жуте Звезде.
Јасмина Обрадовић, иначе републичка посланица, због обавеза често борави у Београду, али свој Футог није заборавила: управо њеним ангажовањем је овај део града напредовао не само у комуналном, него и сваком другом смислу.
Препород Слане Баре која од црне рупе Новог Сада и симбола немара постаје уређенији део града и локација без недостатака, а један од заслужнијих је Дејан Шијак. Осетан напредак осети се у целом делу преко канала.
Колико је за Руменку учинио Марко Јовановић својом личном иницијативом и залагањем, односно колико никада није одустао од лобирања за своје комшије најбоље илуструје пример ФК Јединства који је таворио у резултатском и сваком другом амбису, а сада гази редом и ускоро ће добити модерне трибине, што је донедавно било немогуће.
Ковиљчани дуго нису са поштовањем изговарали име политичара, али је осетни помак у последње време да се могу чути хвалоспеви и на рачун Вучевића и на рачун Младена Верначког.
Управо ови људи, односно средине са још пар месних заједница покривају и нерад и одсуство воље неких других појединаца и управо они чине бастион СНС-а.
Јер, Вучевић, за разлику од конкурената, разуме да Змај Јовина, Дунавска и игралиште на Кеју јесу Нови Сад. Али, још битније, разуме да Нови Сад није САМО Змај Јовина, Дунавска и игралиште на кеју.
Томо Ловрековић
