Знам да много ризикујем овом реченицом, верујем да је неки људи – случајно или намерно – неће схватити, али морам да питам: Откад је у Србији срамота волети Србију?
Од ког тачно тренутка је срамота бити здрав, неекстреман националиста у нашој држави? Ко је, када и зашто прогласио „модерним трендом“ подршку људима и земљама који нас вређају на сваком кораку и у сваком тренутку? О чему говорим? О фудбалу.
После полуфинала између репрезентација Хрватске и Енглеске најмање се говорило о дешавањима на терену. А било их је. Добар фудбал, међутим, остао је у запећку – бар како је моје скромно мишљење – вештачки изазваног питања: Да ли навијати за Хрватску? Питање, дакле, није било да ли подржати Загреб или Лондон, већ само да ли сте за Хрвате или не. Испало је да онај ко навија за „коцкасте“ представља „здрав“ део српског друштва, а да су они други „болесници“.
Уколико незадовољство или, бар, не велика срећа због уласка Хрватске у финале Светског фудбалског првенства у Русији представља основ за дијагнозу, признајем – болестан сам. Ако то што нисам навијао за Загреб значи да нисам „здрава грађанска опција“, опет признајем – нисам. Навуците ми и лудачку кошуљу, али не могу да навијам за Хрвате. Нешто исконско у мени не дозвољава да се радујем тиму – ма колико играо добро а овај тим заиста игра одлично – који спортске успехе прославља величањем нацизма, усташтва, „паљењем Београда“… Како могу да разумем људе који финале највеће светске фудбалске смотре називају „олујом над олујама“?!?
Да не буде забуне, не браним никоме да навија за кога хоће. Свако има право на свог фаворита. Само нисам сигуран да би те комшије тако радо и искрено навијале за нас да су места замењена. Можда би, уместо тога што терамо некакав инат једни другима и опет се делимо око тога ко је „грађанска“, односно „национална“ опција, требало да заједно навијамо за нас саме. Суштина није у томе доказати ко је већи Хрват у Србији, већ ко је већи Србин и Србији. Када то схватимо, ако икада то схватимо, нећемо више постављати питање да ли је „српски навијати за Хрватску“. И више неће бити срамота волети Србију.
Изађите из магле. Навијам за добар фудбал. Нека бољи победи.
Милан Добромировић
