Бивши министар одбране Драган Шутановац дубоко ме је разочарао. Јавио се текстом на овим страницама оптужујући све оне који сматрају да у Србији треба вратити обавезно служење војног рока, текстом препуним општих фраза, доцирања и јефтиног морализирања. Читајући оно што је написао нисам сигуран је ли био љут, или само неиспаван?
Наиме, бивши министар одбране каже како смо „сведоци наметања, вештачки креиране, кампање увођења обавезног служења војног рока, а на основу нетранспарентних и непотпуних истраживања”. Молим да ми се јави на основу којих је то „транспарентних и потпуних истраживања” својевремено суспендовано служење обавезног војног рока? Препорука, или наређење НАТО-а?
Наводи даље бивши министар како „посланици партије на власти, без икакве техно-економске анализе која би указала на рационалност и одрживост безбедносног решења, популистички заговарају увођење обавезног војног рока и креирање нефункционалне стајаће војске, вероватно са носталгичним сећањем на време хладног рата и утицајем коју је ЈНА испољавала у друштву”.
Колико знам, „стајаћа војска” је и потпуно профи војска, а бившем министру одбране не приличи да као пристојан и либерални Србин инсинуира мрачне носталгичне фиксације на хладни рат. Поготово нема смисла да све оне који мисле да треба вратити обавезно служење војног рока проглашава „корпусом националистички опредељених бирача”. То је већ безобразлук.
Бивши министар зна „да конзервативни политички, војни и медијски кругови користе фингирана истраживања јавног мњења како би поновно узнемирили јавност о актуелним безбедносним претњама, и да би увођење обавезног војног рока имало и последицу на стимулацију одласка младих из земље”. Ко је то и где измерио?
Ипак, бивши министар је у једној ствари у праву, „при разматрању модела, организације и бројности снага одбране морамо узети у обзир процену стања у окружењу и потенцијалних и стварних безбедносних изазова, ризика и претњи, опредељеност за колективни систем безбедности, или ослонац на сопствене ресурсе”. Но, он намерно игнорише чињеницу да је Србија изабрала војну неутралност, а да је модел војске, док је он био министар одбране, издиктиран од стране НАТО-а.
То је концепт одбране земље која је већ у НАТО-у, која ужива колективну безбедност алијансе. Да је Србија чланица НАТО-а, разумео бих таква размишљања бившег министра. Али, његов је проблем што око 80 одсто грађана ове земље не жели Србију у НАТО-у, а он ту чињеницу очито не жели да прихвати.
Ми смо за време бивше власти „реорганизовали” војску тако да само једна бригада „покрива” целу Војводину, бригада нам је највећа оперативна јединица, то је НАТО концепт трупа за интервенције, број „профи” војника је минималан и не обезбеђује да се брани цела територија Србије. Пет бригада копнене војске брани Србију…
У прошлости је превише било копирања НАТО решења: функција „првог подофицира”, реорганизација Генералштаба по америчком моделу, при чему се није ишло и на ниже нивое, резервни састав да и не спомињем. Затим, ту је и мала структурна диверсификација јединица Војске Србије, запостављање територијалног на рачун маневарског начела организације оперативних састава, алокација финансијских средстава међу видовима Војске Србије није била одговарајућа, кадровска политика у Војсци Србије није у надлежности Генералштаба.
Она мора постати аутономна и треба је изузети из кадровске политике Министарства одбране. Немамо ни систем лонгитудиналног оцењивања припадника војске, што је главна подлога за каријерни развој. Проблематичан је и одлив стручног кадра, повећање просечне старости подофицира, премало здравог такмичења међу потенцијалним кандидатима за напредовање, питање хоризонталне мобилности подофицира у јединицама. Сведоци смо самоискључивања војне униформе из јавног живота. Имамо проблем попуњености формацијских места у јединицама.
Ту је и питање овлашћења Генералштаба на уском, војностручном, подручју, проналажење правог односа између централизације и децентрализације система логистике, пребрзо и криминално отписивање сложених борбених система као „неперспективних”, уништавање ПВО ракета и тенкова Т-55, продаја два модерна миноловца класе „нештин” приватнику за кафиће на води.
Евидентна је предимензионираност цивилне контроле над војском и губитак професионалне аутономије војног система, запостављање обуке резервног састава, неукључивање резервног састава у мировне операције у свету, различитост кадровских скупина у Војсци Србије и проблем компатибилности њихових професионалних култура, система вредности и етике, проблем запошљавања профи војника по истеку уговора…
Сви ми који мислимо да су то проблеми, по бившем министру, „конзервативни смо војни аналитичари”, а они који заврше месец дана курса – прања мозга у „Маршал центру” у Немачкој су, наравно, модерни војни визионари. Све Патон до Патона…
Командант Копнене војске Србије генерал Милосав Симовић је пре неколико дана, у интервјуу сајту „Српска историја”, на питање да ли треба увести обавезно служење војног рока, одговорио: „То је спас за Војску Србије, то сам говорио и раније. Осим профи војника требају нам и војници на редовном служењу војног рока, треба нам комбиновани систем попуне војске, то је најбоље решење за нас.”
Мирослав Лазански
