Влада Србије је на последњој седници усвојила поменута документа, наводећи да тиме наша држава прати промене у окружењу и прилагођава своју безбедносну политику како би на најбољи начин штитила своје националне интересе.
У скупштинску процедуру стигла су два стратешка документа на којима се заснива целокупна безбедносна стратегија Републике Србије. Реч је о Стратегији националне безбедности и Стратегији одбране. Влада Србије је на последњој седници усвојила је поменута документа, наводећи да тиме наша држава прати промене у окружењу и прилагођава своју безбедносну политику како би на најбољи начин штитила своје националне интересе.
Предлог Стратегије националне безбедности Србије, чија су полазишта очување суверености и територијалне целовитости, војна неутралност, брига о српском народу ван граница Србије, европске интеграције и ефикасна правна држава ушао је у скупштинску процедуру на предлог Владе Србије.
Документ је објављен на сајту парламента и у њему се наводи да је реч о највишем стратешком документу чијим спровођењем се штите националне вредности и интереси Србије.
Држава је у области одбране и безбедности себи поставила четири најважнија циља, а то су ефикасна одбрана, очување КиМ у саставу Србије, јачање међународног положаја и спречавања сепаратистичког деловања.
Европске интеграције и чланство у ЕУ јесу национални интереси и стратешко опредељење Србије, каже се у предлогу Стратегије националне безбедности.
У процедури је и Предлог Стратегије одбране у којој пише да је војна неутралност одбрамбени интерес Србије што подразумева да Србија не приступа војно политичким савезима.
С друге стране, истиче се да војна неутралност није препрека за сарадњу са другим државана и војно политичким савезима и да у том смислу Србија намерава да у заједничком интересу унапређује политички дијалог и практичну сарадњу са НАТО.
Иза ових саопштења Владе и Скупштине заправо стоје документа, у оквиру којих је дефинисано шта угрожава безбедност и како држава одговара на те изазове. Први део је перцепеција, који су то облици угрожавања, а други су поставке нашег система безбедности, односно како ће он функционисати у будућности.
У предлогу Стратегије националне безбедности пише да је стање безбедности у Аутономној Покрајини Косово и Метохија оптерећено бројним факторима дестабилизације. Безбедносни проблеми на том простору главни су извор нестабилности у Републици Србији и региону.
– Оружана агресија на Републику Србију у наредном периоду мало је вероватна, али се не може у потпуности искључити. Наставак евроинтеграционих процеса и унапређење сарадње Републике Србије са државама региона допринеће смањењу могућности да на Републику Србију буде извршена оружана агресија – пише у делу који се односи на најзначајније изазове, ризике и претње безбедности.
Ту се помињу и сепаратистичке тежње, једнострано проглашена независност Косова, оружана побуна, тероризам, опасност од оружја за масовно уништење, етнички и верски екстремизам, обавештајна делатност, организовани криминал, па све до наркоманије, проблема деморафског развоја и климатиских промена и високотехнолошког криминала.
Како је питање војне неутралности често предмет пажње јавности, у предлогу Стратегије одбране дефинише и сарадњу са НАТО и ОДКБ-ом (источним НАТО, односно организацијом у којој Русија има кључну улогу):
– Опредељење Републике Србије јесте да проширује и унапређује сарадњу са Организацијом Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), као и са њеним државама чланицама. Такође, залаже се за мир и решавање спорова без употребесиле, као и да расположивим правним и другим средствима штити своју војну неутралност. Република Србија намерава да у заједничком интересу унапређује политички дијалог и практичну сарадњу са НАТО. На регионалном нивоу, сарадња са НАТО у оквиру програма Партнерство за мир доприноси билатералним односима са државама региона које су чланице овог савеза или кандидати за чланство, а ради очувања регионалног мира и унапређења стабилности.
Ове две стратегије замениће постојеће из 2009. године. Поменути предлози су прошли јавну расправу у протеклом периоду.
Војни аналитичар Владе Радуловић каже за наш портал да се предлози нових стратегија не разликују много од важећих докумената.
– У оквиру ових стратегија се недвосмислено и по први пут истиче војна неутралност Републике Србије. До сада само имали само скупштинску Резолуцију из 2007. године. Сада став да је Србија војно-неутрална имамо и у овим стратегијама – набраја Радуловић новине.
Истиче да постоји једна интересантна новина у оквиру Стратегије одбране.
– Тамо пише да је наше опредељење са ОДКБ-ом, док је с друге стране наш интерес сарадња са НАТО. То је кључан сегмент, који многи коментаришу, по питању наших будућих односа и релација са Бриселом и Москвом. Неко то тумачи, то је „наш интерес“, може да се остане на овом нивоу, „то је зато што смо принуђени да са неким сарађујемо“, док с друге стране „опредељење за сарадњу ОДКБ-ом“ значи свесно и одлучно окретање на ту страну – рекао је Радуловић.
Радуловић додаје да се не мења курс када је реч о евроинтеграцијама.
– Нема одреднице евроатланске, остале су евроинтеграције. У суштини у том политичком делу нема неке промене у односу на прошли период – закључио је Радуловић.
Председница Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић каже да је јако добро што је Влада Србије коначно усвојила предлоге нових стратешких докумената у области одбране и безбедности, пошто су, како каже, постојеће стратегије застареле због времена и Бриселског споразума.
– Западни страни партнери, а вероватно је исто и са Кином и Русијом, не могу за основу политичких изјава да предвиђају понашање Србије и планирају војно-техничку и безбедносну сарадњу, већ морају да имају нешто на папиру – рекла је Милић и додала:
– То је добро и да би се отворило поглавље 31 у преговорима са ЕУ, које се тиче заједничке спољне и безбедносне политике. Ако желимо да наставимо процес европских интеграција који је у овим стратешким документима стављен као национални интерес, што је јако добро, сада само треба ускладити понашање власти, што није једноставно када сте у финалној фаза преговора о Косову.
