Занимљиви детаљи о томе када је настала прва молитва, чему служи и зашто се на крају молитве “Оче наш” каже – Амин!
Посебно место у животу сваког верника заузима молитва, а пре свега Молитва Господња или Оче наш, коју нас је научио сам Исус. Први писани подаци о молитви као таквој датирају још од пре 5.000 година. Неки антрополози као што су Едвард Брнет и Џејмс Џорж Фрејзер сматрају да су већ прва интелигентна бића наше планете практиковала нешто што данас познајемо као молитву.
Молитва је религиозни чин изговарања одређеног текста, у којем се верници обраћају Богу. Молити се значи разговарати с Богом и задржавати се с њим, захваљивати, клањати се, износити своја размишљања и осећања, молити га за нешто.
Молитва над молитвама
У еванђељима по Матеју и Луки налази се записано када и како је настала молитва. У Матејевом еванђељу Оченаш се налази у склопу Говора на гори (Мт 6,5-15), а у Лукином у извештају о Исусовом путу у Јерусалим (Лк 11, 1-13). Апостоли су често виђали Исуса како моли, и том једном приликом замолили су га да их он сам поучи како ће молити и тада је настала Молитва над молитвама.
Бројни црквени оци, препознали су важност ове молитве, тако да су у својим делима радо коментирали поједине делове Оченаша. Срби се сматрају великим верницима и поштоваоцима црквених обичаја и веровања. Сви јако добро знамо молитву “Оче наш”, (или бисмо макар требали да знамо).
Читава вера се заправо заснива на молитви. Она је одржава и утврђује у приватном и јавном животу. Католици се, осим Богу, моле и Блаженој Девици Марији, свецима и анђелима чуварима. У хришћанском богослужењу Амин се изговара на крају сваке молитве и химне као реч потврђивања.
6 типова молитве
По Фридриху Хејлеру постоји шест типова молитви: примитивна, ритуална, грчка, филозофска, мистична и пророчанска. Најчешћа молитва међу Хришћанима јесте Господња молитва. То је молитва коју је Исус изговорио и препоручио својим ученицима и свим следбеницима. Дао ју је Господ Христос, па се зато зове Молитва Господња, а назива се и почетним речима “Оче наш”.
Христос је рекао: Овако се ви молите – Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што ми опраштамо дужницима својим, и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога”. Овом молитвом и искреним молитвеним расположењем треба да се обраћамо Богу увек, јер је Он добар и милостив Отац свих нас.
Два различита предања о настанку Оченаша
Молитва Господња записана је у двама Еванђељима, код Матеја и Луке. Налази се у потпуно различитом контексту, стављена је у два различита тренутка, на два различита места и у два облика. Уочавамо да је молитва састављена од два дела, први део упућен је на Бога, а други дио односи се више на људске потребе. Постоји велика сличност с Десет Божјих заповести, тамо се прве три заповеси односе на Бога, а осталих седам управљене су на човека.
Код еванђелиста Луке Молитва Господња постављена је пирамидално, на врху је Отац, испод, његово двоструко добро: Име и Краљевство небеско, а на крају налазе се три прошње које захватају најважнијег човековог подручја земаљске опстојности: дневни хлеб, ослоба]ања греха и избављење од напасти.
Лука има пет прошњи, што подсећа на Пет књига Мојсијевих, Петокњижје, односно на Закон или на пет књига псалама, док код Матеја налазимо седам прошњи, што је број савршенства. Његово еванђеље има пет Исусових беседа које заједно с делом о детињству и муком, смрћу и ускрснућем чини седам делова. И на тај нам начин еванђелист жели да покаже да је Господња молитва сажетак целога еванђеља.
Ј.Ш.
