ЗАШТО СЕ ПОЛИТИЗУЈЕ СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ?

Историчар Дејан Ристић сматра да је дијалог који се води о подизању споменика Стефану Немањи добродошао, али оцењује да та, на моменте бурна расправа, прелази у сфере политике што свакако није добро без обзира да ли та политичка учитавања долазе из опозиционог или владајућег табора.

За Ристића нема дилеме да је споменик Стефану Немањи потребан Београду без обзира на наше доживљаје његовог визуелног решења.

Он напомиње да је реч о споменику једној од најзначајнијих личности наше историје и да би о том обележију морали да говоре, историчари историчари уметности, архитекте, вајари…и тако одговара на жучну друштвену дебата која је од покренута од момента када је поменута идеја да би на Савском тргу могао своје место да нађе и споменик Стефану Немањи …

Расправа о естетици, значењу, процедури избора вајара који ће га осмислити и реализовати… па све до идеолошких учитавања смисла целог пројекта, ескалирала је претњама професорке Београдског Универзитета у пензији Србијанке Турајлић која је тај споменик назвала монструозним и нечим чега „се стиди толико да те трагове треба затрети и склонити“

• Дијалог је добродошао у сваком друштву, докле год се држимо чињеница, уважавамо једни друге у смислу људског и професионалног достојанства. Тај дијалог вреди докле год покушавамо да будемо добронамерни из потенцијала сопствених струка и компетенција. Уколико нисмо стручни за неку тему ваљало би да испољавамо базичну људску добронамерност. Бојим се да исувише страсти, а премало чињеница у том друштвеном дијалогу око споменика Стефану Немањи – казао је Ристић.

Како каже некоме се свиђа идејно решење и реализација споменика Стефану Немањи и локација на којој је постављен, а некоме се све то не допада…

• Све је то у реду, али док се држимо пристојности и сопствених компетенција без претњи. Стефан Немања није био машиновођа као што то замерају противници постављања споменика испред некадашње Железничке станице у Београду. На баналан начин ти људи су у праву, али читав низ споменика важним историсјким личностима по Европи и свету постављани су на локацијама које су фрекфентне, а које нису директно повезане са деловањем и животом тих људи којих се са уважавањем сећамо, већ са њиховим деловањем и симболиком за живота и у времену након њих -казао је Ристић.

Према његовим речима сви векови који су уследили након Стефана Немање, па све до данас ни на који начин нису окрњили или умањили значај његовог историјског деловања.

• Свака епоха има своју естетику и свака власт и идеологија имају своју естетику. Знамо примере да у једној епохи могу да постоје различите естетике које не кореспондирају једна са другом и које су некада често супростављене. Постоји и дијалог естетика једне епохе унутар једног друштва – каже Ристић и констатује да је све то добро за друштво које на тај начин стиче споменичко наслеђе.

А, Стефан Немања, додаје он, није имао ниједно споменичко обележје у Београду, а прошли су векови од његовог живота.

• Неко ће рећи да Стефана Немања никада није крочио у Београд. Београд ће постати део српске државе у време његовог даљег потомка Стефана Драгутина, готово 100 година од Немањине смрти, али да ли то значи да све историјске личности које нису посетиле Београд немају право на свој споменик у том граду? Чини ми се да није тако. Никола Тесла је у свом животу само један дан провео у Београду и том логиком он је заслужио спомен плочу… Па неће бити тако – казао је Ристић.

Када је реч о изгледу споменик Стефану Немањи на Савском тргу Ристић каже да је он историчан.

• У естетском смислу свако од нас има различит доживљај тог споменика, али детаљи на њему су наглашени. Види се да је уметник желео да обогати тај споменик мноштвом детаља тако да свима који га виде јасно стави до знања о коме се ради. Ту су елементи владарског достојанства, духовног достојанства јер је канонизован од стране Српске православне цркве. Стоји на располућеном византијском шлему што је необично јер је био византијски вазал, али претпостављам да је реч о уметничкој слободи – казао је Ристић и додао да су код нас успешно реализовани споменици владарима јако ретки.

Као добар пример те праксе он наводи споменик Кнезу Михаилу који кореспондира са самом личношћу и епохом, естетиком и локацијом.

• Споменик Његошу на Студентском Тргу у Београду је такође изузетно решење. Споменик Деспоту Стефану у оквиру Београдске тврђаве је модернистички и перфектно осмишљен. Живковићев споменик Светом Сави у Пријепољу је одличан баш као споменик Јосипу Брозу Титу у Ужицу. Верујем да је у том низу и споменик Стефану Немањи – казао је Ристић.

Како каже на Савском тргу се тренутно не налази споменик Стефану Немањи већ нашем доживљају Стефану Немање.

• Треба знати да Стефан Немања није оснивач српске државе као што се често помиње у јавности, већ је родоначелник наше најзначајније династије Немањића. Постојао је читав низ векова такозване пред-државности, и бројне важне историјске личности пре Стефана Немање који никада није био самостални владар већ вазал. Његов син ће капитализовати 1217. године све оно што је радио његов отац и њихови заједнички преци на успостављању смосталне Краљевине Србије – казао је Ристић.