Да су Срби током прошлога века већином сами себи копали јаму у коју су их други гурали, није ништа ново. Тешко је разумети зашто су Срби тако пуног срца прихватили две Југославије у којима су већином потискивали све оно што су били пре, а крили су и своје хероје који су током Другог светског рата показали да су достојни наследници солунских бораца или витеза са Мојковца.
Уџбеници у Србији, а посебно у Црној Гори, ни слово нису посветили великом подвигу пилота Краљевине Југославије приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Они су листом били Срби, јер су остали преко ноћи променили униформе или дезертирали.
Ипак, остало је записано да је након пуча 27. марта прво мобилисано ратно ваздухопловство Краљевине Југославији. Оно је тада било модерно, добро обучено, одлично наоружано, са високим моралом и пружило је доста организован отпор фашистима. Краљевина је рат дочекала са 1.000 борбених авиона.
На 2.200 фашистичких авиона (од чега 1.500 немачких) узлетело је 500 авиона Краљевине. Фашистички бомбардери су се одлично међусобно бранили, увежбаном митраљеском ватром, а око њих су летели бројни ловци.
Сваки српски авион је улетео у више десетина фашистичких авиона. Њихови пилоти су били изненађени и нису могли да користе разрађену тактику, мислили су да је то нека нова тактика наших пилота. Авијација Краљевине је оборила преко 90 фашистичких авиона док је број уништених наших авиона у лету био 85. Чак је 7. априла ујутру III елитни ваздухопловни пук са Косова надлетео немачку тенковску колону и уништио око 40 тенкова и неколико стотина Немаца.
Следећих дана наши пилоти су нападали фашистичке аеродроме у Бугарској, Мађарској, Аустрији и нанели им озбиљне штете.
Никола Васојевић
