За разлику од Хрватске или Босне у којима ратни ветерани имају предност у запошљавању, али и бројне друге бенефиције, у Србији се чак и не зна тачан број оних који су бранили своју земљу.
Да апсурд буде већи, недавно јавно слушање предлога новог закона о борачкој и инвалидској заштити у Народној скупштини под називом Положај ратних ветерана у Србији, прошао је без икакве медијске пажње, а на 14 годишњицу од НАТО агресије, већина ратних ветерана је увелико пресавила табак, тужила Србију за дискриминацију и добила тај спор пред Судом правде у Стразбуру.
„Једне предизборне године, држава је начинила гаф тако што је ветеранима из седам општина на југу Србије, на име учешћа у рату, исплатила социјалну помоћ. Борци из других делова Србије су се оправдано побунили и због тога тужили државу, а онда је та наша брука стигла и до Стразбура где је пресуђено да се Србија дискриминаторски понела према својим ветеранима јер је једнима дала паре, а другима није. Још једном смо доживели да нас Европа учи здравој логици“, каже огорчено народни посланик Саша Дујовић.
Он је иницијатор новог закона о борачко-инвалидској заштити којим би се умногоме променио садашњи, суморни положај ратних ветерана.
„Мада не постоје тачни подаци, јер Министарство одбране никада није завршило тај посао, процена је да је у Србији око 400.000 ратних ветерана. Око 20 одсто од тог броја су ратни инвалиди и породице погинулих које могу да се похвале бригом државе. Али, остатак, тих 80 одсто су буквално на маргини. Из досадашњег односа државе, то су заправо људи који нису имали среће да буду рањени или убијени у рату. Већина је без посла или икаквих повластица. У закону који сам предложио кључна измена је што ће ветеранима напокон бити признато да су бранили своју земљу и народ и да ће држава то убудуће ценити“, каже Дујовић.
Наш саговорник истиче да је предложио да сваки ветеран, по угледу на Хрватску, добија по 10 одсто од просечног бруто личног дохотка, да му се омогући здравствена заштита и предност приликом запошљавања.
„Новац је само симболичан гест државе да цени своје ветеране, а све остало је нешто што се у других државама примењује без проблема“, сматра Дујовић.
На јавном слушању новог закона, представници бројних ветеранских организација је огорчено закључило како се Србија стиди својих ратника.
Дугогодишњи председник ратних војних инвалида Југославије и Србије, а сада први човек Српског четничког покрета, Мирослав Челе Вуковић, каже за „Вести“ да се држава оваквим положајем према својим ратницима заправо игра са сопственом судбином.
„У свим нормалним земљама ратни ветерани потпадају под ресор Министарства одбране. Тако је чак и у Швајцарској која последњих 300 година није била у рату. У Србији је за ветеране задужено министарство за социјална питања и то је јако тужно. Још је тужније што Србија уз трубе шаље своје младиће у цивилне мисије, а претходно није решила шта ће бити ако се неко од њих врати у ковчегу или осакаћен“, каже Вуковић.
Од траума пати 8,8 ветерана
Извршни директор Центра за ратну трауму из Новог Сада Бранислава Вајагић каже да од посттрауматског стресног поремећаја у Србији болује чак 8,8 одсто бивших учесника ратова.
„Таква ситуација има за последицу повећан број самоубистава и повећан број оболелих од болести зависности“, каже Вајагић.
Мирослав Вуковић додаје да је та бројка знатно већа, јер је велики број грађана Србије оболео од тог синдрома током НАТО агресије.
„Зато треба тужити НАТО и тражити одштету“, истиче Вуковић.
Ко ће бранити отаџбину?
У Босни и Хрватској направљена је категоризација ратних ветерана на основу које се одређује и новчани додатак, али и друге привилегије у друштву.
„Само се Србија одриче својих ратника. Питам се шта ће бити у случају неког оружаног сукоба. Ко ће после свега бранити отаџбину“, забринут је Дујовић.
Извор: vaseljenska.com
