Према извештају америчке невладине организације Фридом хаус (чији је главни финансијер влада САД), Србија је у 2020. назадовала у области политичких права и грађанских слобода и сада се заједно с још четири државе западног Балкана – Албанијом, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и такозваним Косовом – налази у категорији делимично слободних земаља. У том извештају записано је да су јунски избори у Србији, „чије су спровођење обележиле мањкавости, задали тежак ударац вишепартијском систему”, док је на Косову, после краткотрајног периода на власти, „неуставно збачена влада премијера Албина Куртија”.
Изједначавање Србије и њене јужне покрајине поводом питања људских права у најмању руку је проблематично јер у последњих 20 година Срби у Метохији живе у гетима, који се еуфемистички зову енклаве и две деценије су на мети Албанаца, док у централној Србији готово да нису забележени етнички мотивисани напади. Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да су Фридом хаус и сличне невладине организације продужена рука западне спољне политике, најчешће Америке.
Граовац за „Политику” каже да је тај извештај, где се у исти кош стављају Србија и непризнато Косово, и покушај изједначавања грађанских и политичких права, један од притисака на нашу земљу.
„Такви и слични извештаји неких других организација биће све учесталији и тежи како се буде приближавао наставак дијалога и то морамо да схватимо као део политичке борбе око Косова и Метохије и преговарачког процеса који ће за који месец да се захукта. На све могуће начине покушаће да дестабилизују Београд и да пољуљају нашу чврсту преговарачку позицију”, каже Граовац.
Наводи да је за земље Запада прича о независности Косова завршене и да је потребно интензивирати притиске на Србију да и ми признамо, како они кажу, стање на терену. Тим поводом протекле недеље у овом региону боравио је специјалним преговарач ЕУ Мирослав Лајчак, који је обишао Приштину и Београд. „Ти притисци сигурно неће уродити плодом јер је председник Србије Александар Вучић јасно рекао да нећемо признати независност Косова. Да је Србија признала независност Косова, сигуран сам да би се у извештају Фридом хауса налазили само хвалоспеви и постали бисмо једна од најслободнијих држава у Европи, земља на коју треба сви да се угледају”, истиче Граовац.
Председник Скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже да у покрајини постоје екстремисти који нису спремни на чињеницу да на КиМ живе и Срби и да су они охрабрени изјавама и понашањем албанских политичара попут Албина Куртија. За наш лист каже да део Албанаца стално врши инциденте и напада Србе, отимају њихову имовину, пљачкају цркве и манастире, то је нешто што траје годинама.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
„То показује неспремност једног дела Албанаца, или можда и већине, да прихвате да живе са српским народом без инцидената. Највећу одговорност за то имају албански политичари и међународна заједница са својим присуством тамо. Напади на Србе су охрабрени и понашањем косовске полицијске службе, судова, тужилаштва који не реагују адекватно. Полиција ако ухвати починиоца, одмах га пусти, тужиоци раде селективно дискриминишући српски народ и због тога ми стално упозоравамо да је Косово црна рупа Европе, да су тамо Срби грађани другог реда и да харају корупција и криминал”, каже Дрецун.
После завршетка ванредних парламентарних избора на Косову и Метохији, узаврела политичка реторика радикалних Албанаца у кампањи резултира све чешћим нападима на Србе, пре свега у енклавама. У кампањи од свих албанских политичких партија на рачун Срба и председника Александра Вучића упућено је много тешких речи. „Стварана је та атмосфера и константно се подгрева нетрпељивост према Србима, нарочито током изборних просеца који су протеклих година учестали на КиМ. Тамо се избори неретко добијају на тај начин ко ће више и жешће да нападне и када такве ствари сваки дан радите, стварате атмосферу да је напад на Србе нешто што је прихватљиво и пожељно да се деси”, каже Граовац.
То је вероватно и разлог зашто осим претњи смрћу и паљења кућа српских повратника, долази до пребијања повратника у местима јужно од Ибра, а протеклог викенда на мети албанских радикала биле су две православне цркве. Чланице Квинте и косовске власти у најмању руку су благо реаговале на ове инциденте, док је на њих једино реаговала владина Канцеларија за Косово и Метохију, која је у саопштењу навела да су непознати починиоци опљачкали Цркву Свете Тројице у Партешу и из ње однели новац из благајне и вредну везену плаштаницу, као и да је то други случај да је обијена нека црква на тој територији, након што је неколико сати раније откривено да је обијена Црква Светог Петра и Павла у Клокоту.
„Чињеница да је црква похарана и оскрнављена баш на Задушнице посебно говори о статусу и угрожености српских светиња и верској нетолеранцији која влада на простору КиМ”, наведено је у саопштењу. Наглашавајући да се „оваквом нецивилизацијском понашању мора стати на пут”, канцеларија је навела да „међународна заједница има дужност и поверену мисију да на терену гарантују безбедност свима, посебно Србима који се готово свакодневно суочавају да претњама и нападима”.
Насртаји на Србе повратнике и претње интензивирани су и од почетка рада Суда за ратне злочине такозване Ослободилачке војске Косова. Сви ти учесталији напади јасан су показатељ дефицита демократских институција и да ситуацију на терену контролишу локални Албанци који су махом узурпирали имовину Срба, па их нападају или лажно оптужују за ратне злочине. Институције не постоје па се догађа да починиоци кривичних дела остану непознати или да се, чак и ако полиција ухапси некога због напада, они после протоколарног узимања изјаве пуштају на слободу. Континуирани напади на повратнике и њихову имовину, стварају у српској заједници осећај страха и неизвесности, имајући у виду да овакви случајеви остају нерасветљени. Косово очигледно запада у хроничан криминал и непоштовање законитости и људских права.
„Напади на Србе на Косову и Метохији никада нису ни престајали, само периодично бивају јачи или слабији. Тамо не постоје адекватни закони, нити институције које би санкционисале такво понашање и таква је ситуација од 1999. године. Те нападе бих повезао с наставком преговарачког процеса јер политичке елите у Приштини, по наговору некога са Запада, желе да се и на тај начин врши притисак на Београд. Они знају да смо ми посебно осетљиви на нападе на локалне Србе, њихову имовину, али и на цркве и манастире Српске православне цркве. У овим околностима ми не можемо на адекватан начин да их заштитимо јер је та област под међународним протекторатом и онда Албанци сав свој бес и фрустрацију искаљују на том српском становништву и о томе, нормално, нема ни слова у извештају Фридом хауса”, истиче Срђан Граовац.
