Ово није таблоидни текст, намењен јефтином сензационализму, већ легитимно преипситивање садашњег тренутка у ком се нашла Црна Гора, српски народ и Српска православна црква кривицом Здравка Кривокапића.
У анализи политичких дешавања, уобичајено се узимају у обзир многи сложени фактори унутрашње политике, регионалних и глобалних кретања, историја и идентитет, све заоденуто у политиколошка промишљања.
И док су српски народ и црква у Црној Гори поново суочени са неизвесношћу, овај пут због Кривокапићевих хирова и крајње ирационалних потеза, многи проналазе врло једноставно објашњење на ивици баналности – алкохол.
Не ради се о лошој шали – да ли је Здравко Кривокапић државни функционер који је највише пута у историји фотографисан са флашом ракије, искристалисаног погледа који не види даље од врха свог носа?
Логично се намеће и питање – да ли би он смео да седи за воланом, а камоли за кормилом државе?
Можда зато Кривокапић инсистира да не потпише Темељни уговор са црквом у Београду, него тамо где му највише одговара, у близини своје флаше ракије.
Или ће у некој следећој прилици на пример тражити да европске институције сврате из Брисела до његовог кабинета, да им парафира документе док ракијом ублажава тремор.