Јована Маслак (26), која је завршила медицину са просеком 9,1, имала понуду за усавршавање и посао на клиници у Штутгарту. Одбила сам, мој циљ је да будем дечији психијатар овде у својој земљи, каже Јована.
Млада докторка Јована Маслак (26) из Београда, једна од најбољих студенткиња своје генерације, одбила је понуду за усавршавање и посао у Немачкој јер своју будућност види у Србији!
Јована је Медицински факултет завршила са просеком 9,1, а истовремено је добила сјајну понуду са једне клинике у Штутгарту. Ипак, уместо да оде у Немачку, уписала је специјализацију из дечје психијатрије на Институту за ментално здравље у Палмотићевој у Београду.
https://www.instagram.com/p/BdS00pqAZZe
Ова млада и скромна докторка која у Палмотићевој ради као клинички лекар, за психијатрију се одлучила током четврте године студија и како каже, пресрећна је што је већ са 26 година остварила велики део својих снова.
– Медицински факултет у Београду завршила сам са просечном оценом 9,1 и жеља ми је била да наставим даље. Студије медицине захтевају улагање великог труда и времена будући на обим градива и саму дужину студирања, али када испред себе имате јасно постављен циљ, уз добру организацију, све постаје лако оствариво. На завршетку студија пружила ми се могућност за одлазак у Немачку на праксу на једну клинику у Штутгарту, уз обезбеђено запослење са уносном платом. Почела сам и учење немачког језика, али сам се предомислила. Ипак је превагнула моја жеља да останем у својој земљи и помажем нашим људима који се суочавају са изазовима менталних болести – каже Јована Маслак.
Жели да напредује
Она објашњава како се код ње јавила љубав према психијатрији, иако не потиче из медицинске породице:
– За психијатрију сам се одлучила током четврте године студија, слушајући потресну причу једне од пацијенткиња током студентских вежби. Била сам дубоко погођена ужасом који је проживљавала та жена. То ме је навело на размишљање о психијатрији и добрим делом усмерило у том правцу. Након завршених студија и обавезног стажа добила сам посао у Институту за ментално здравље, и то као клинички лекар. То је био и главни разлог да пресечем, одбијем Немце и останем у Србији. А недавно сам наставила даље школовање уписавши специјализацију дечје и адолесцентне психијатрије, што је уједно била моја прва жеља – рекла је ова млада Београђанка.
Јована не крије да је посао испуњава и да јој је највећи успех када види бољитак код пацијената, нарочито оних најмлађих.
– Хтела сам да будем глумица, али медицина ме освојила – истиче Јована.
Клинички лекар др Јована Маслак наглашава да је у млађим данима редовно похађала музичку школу, као и глуму, али да је ипак превагнула љубав према медицини.
– Мој отац је свој радни век провео проучавајући ракетна горива и имао је жељу да наставим његовим стопама, али разумео је моју љубав и подржао мој сан. Након завршене основне школе, јасно сам дефинисала своје жеље и знала да ће мој избор ипак бити медицина. Уписала сам средњу медицинску школу на Звездари, а након тога и Медицински факултет у Београду. Крајем студија започела сам и едукацију из трансакционе психоанализе како би се ближе упознала са психијатријом. Тренутно сам друга година и знање и вештине које сам стекла користе ми у свакодневном раду са пацијентима – каже саговорница.
– Мој радни дан је испуњен бројним активностима, учествујем у групним психотерапијама, психоедукативним лекцијама и заиста ми ништа не представља напор. Јер када имате ту срећу да радите посао који волите, онда је за вас највећи успех и мотивација да видите напредак у излечењу. Нема ништа лепше од тога када видите да вам сви ти пацијенти, нарочито они млађи, верују и имају храброст да открију свој проблем. Иако ми кажу да сам са 26 година већ остварила велике циљеве и да сада могу да уживам, мени то само даје „ветар у леђа“ да будем још боља, вреднија и стручнија – каже млада др Маслак.
