Споменик утемељивачима српске и југословенске школе кошарке, у част репрезентације која је играла на првом Светском првенству 1950. године у Буенос Ајресу, свечано је откривен данас на теренима на Малом Калемегдану.
У знак српско-француског пријатељства и част тима који је тада водио Француз Анри Хел, на „граници“ између терена Партизана и Црвене звезде, споменик су отворили заменик градоначелника Београда Горан Весић, министар омладине и спорта Вања Удовичић и председници Кошаркашких савеза Србије и Француске Предраг Даниловић и Жан-Пјер Сиута, уз присуство француског амбасадора у Београду Федерика Мондолонија, представника из ФИБА Европе и два највећа српска клуба, селектора репрезентације Србије Александра Ђорђевића, иницијатора идеје Наташе Ковачевић и других асова.
Заменик градоначелника Горан Весић захвалио се Наташи Ковачевић на сјајној идеји коју су, како је нагласио, одмах подржали Град и министарство омладине и спорта.
– Београд је поносан што има прилику да подигне споменик у част најпопуларнијем споту у Србији. Ако неки спорт заслужује споменик онда је то је косарка. Важно је да покажемо колико је битна Србија и без обзира на све кошарка је национални спорт код нас – рекао је Весић новинарима на Малом Калемегдану.
Весић је додао да је постављен други споменик пријатељства Србије и Француске у Београду као знак повезаности две земље.
– Србију и Француску не повезује само кошарка, већ 100-годишње пријатељство и веза два народа још из Првог светског рата – поручио је Весић, уз напомену да ће наредне године београдске улице добити називе по творцима српске кошарке.
Срушена је ограда и баријера која је раздвајала терене „вечити ривала“ због споменика и то је прави потез, сматра Весић.
– То није мала ствар у Србији. То је нова наша заједничка победа – закључио је заменик градоначелника.
Први човек КС Србије Предраг Даниловић изјавио је да је поносан.
– На овим теренима сам играо, на Партизановим и Звездиним. Драго ми је што је баш овде постављен споменик који је на прави начин обележава пријатељство два народа, али и Савеза – каже Даниловић.
Његов колега из КС Француске Жан-Пјер Сиута нагласио је да му је част што је у Београду на оваквом догађају.
– Када сам био дете имао сам велико поштовање за све легенде са ових простора. Нисам могао да претпосавим да ћу присуствовали оваквом чину у земљи која је изнедрила толико асова – рекао је Суита.
Министар омладине и спорта Вања Удовичић рекао је да Србија зна да поштује традицију.
– Данас шаљемо поруку пријатељства, заједништва, моземо много да урадимо. Овде је рођена идеја, покрет, многи су се угледали на њих. Кошаркаши и кошаркашице на најбољи начин представљају Србију, а често буду и шампиони – подсетио је Удовичић.
Репрезентацију тадашње Југославије, која се квалификовала на СП у Аргентини чинило је 13 кошаркаша Црвене звезде и Партизана: Небојша Поповић, Борислав Станковић, Радомир Шапер, Александар Николић, Милорад Соколовић, Александар Гец, Ладислав Демшар, Срђа Калембер, Тулио Роклицер, Драган Гоџић, Мирко Марјановић, Лајош Енглер и Волмош Лоци.
Француски стручњак Анри Хел је тада постао једини тренер који је истовремено водио четворицу великана српске кошарке и чланова Куће славних ФИБА – Поповића, Станковића, Шапера и Николића.
