Ако сте читајући или слушајући српску историју остали зачуђени како је могуће да један народ толико пута страда, да прође кроз сва искушења и да опет опстане, ако сте то поистоветили са Божјом вољом, у праву сте.
Али постоји још један елемент без кога то не би могло. Тај елемент је српска мајка. Жена која је храбро стајала на прагу куће и испраћала мужа и синове у одбрану Отаџбине и неизвесност.Остајући сама да брине, чува и храни нејач и старце, и да иако у немаштини одржи домаћинство. Та тешка и готово немогућа улога није је спречила да и у најтежим околностима инсистира на животу у складу са српском традицијом.
Српска мајка је та која је новим покољењима удахњивала оно најважније, давала ону најзначајнију нит која је сутра красила одраслог Србина. Никада српске мајке нису заборављале оно најбитније, да дубоко у срце своје деце утисну веру, обичаје, патриотизам, родољубље и слободу.Знала је српска мајка да подигне јунака, знала је она да је то много пута саздано од бола и муке. Зато је српска мајка научила свој бол да сакрије, не допустивши себи да одступи од својих искрених, часних, праведних и херојских принципа.Варају се они који мисле да је мајка Југовића мит, варају се они који кажу да је мајка Југовића само део епске поезије Срба. Заборављају они, или не желе да виде колико је српска историја имала „мајки Југовића“.Сваком Србину мајка је увек била основна снага и инспирација. Па не зове се Отаџбина случајно мајком, нико Отаџбину не зове оцем. Мајка је нешто што Србин не да, нешто што нико нема права да упрља, зато и Отаџбину Србин зове мајком. Српска мајка је кроз векове оправдала своју улогу, а њена деца су доказ за то.